Више ни ово није нереално у Србији: Пробудите се, а рачун и штедња вам у другој банци

© Sputnik / Илья Питалев / Уђи у фото-галеријуРуске рубље
Руске рубље - Sputnik Србија, 1920, 18.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
До скора незамислива ситуација да се ујутру пробудите и да не знате у којој банци вам је текући рачун, или где вам се налази новац који штедите, више не делује толико нереално. Као и чињеница да се у суботу нађете испред затворених врата „ваше“ банке, која је колико јуче под другим именом радила и тим даном.
Наиме, банка је променом власника променила и начин функционисања, али да ли и само то. Тек, сведоци смо све чешћих преузимања банака на нашем банкарском тржишту. Недавно је објављено још једно спајање банака, у току је процедура преузимања „Креди агрикол банке“ од стране „Рајфајзен банке“. Судећи по најавама ту није крај и у наредним месецима треба очекивати још оваквих трансакција.

Да ли је преузимање банака разлог за бригу

На шта указује чињеница о укрупњавању банкарског сектора, шта је разлог томе и има ли становништво разлога за страх, пре свега клијенти поприличног броја „малих“ банака?
Професор банкарства на Економском факултету у Београду Ђорђе Ђукић каже за Спутњик да је за њега потпуно очекиван процес растуће консолидације банака, поготово у време пандемије вируса корона и то треба да се посматра и као део глобалне приче.
„Разлог је двострук. Ми на овдашњем локалном тржишту где је банкарски сектор патуљаст само трпимо последице онога што се, пре свега, дешава у Европи. Доминантне банке из Европе, пре свега ’Сосијете женерал‘ и ’Креди агрикол‘, биле су присутне на нашем банкарском тржишту и потпуно га напустиле, јер њихове централе воде политику у духу онога што се дешава са друге стране Атлантика“, каже Ђукић.
© Sputnik / Михаил Воскресенский / Уђи у фото-галерију ОТП банка је прво преузела Војвођанску, па потом и Сосијете женерал банку.
Лого ОТП Банке - Sputnik Србија, 1920, 18.08.2021
ОТП банка је прво преузела Војвођанску, па потом и Сосијете женерал банку.
Он објашњава да то значи да воде политику да не изгубе корак са америчким банкама, мада су, како додаје, према најновијим подацима, оне ту битку већ изгубиле јер су америчке банке много капитализованије, али су и ушле са пословањем на тржиште Азије где се види перспектива економског раста. Излазак француских банака са нашег тржишта је, сматра он, само последица тога.

Пет банака покупило кајмак

„Пошто је тржиште Србије мало, битно је истаћи да је то укрупњавање природна последица такозване економије обима. Међу првих пет банака, према подацима од 30. јуна ове године, ’Интеза је на првом месту која заузима 15,5 одсто нашег банкарског тржишта, а иза ње са 13,1 одсто је ОТП банка која је прво преузела ’Војвођанску‘, па потом и ’Сосијете женерал банку‘. На трећем месту је НЛБ која је преузела ’Комерцијалну банку‘, затим ’Рајфајзен који је у току преузимања Креди агрикол банке‘ избио на четврто место, а на петом је ’Уникредит банка‘ која учествује са 10 процената на српском тржишту“, прецизира Ђукић.
Он објашњава да је овде реч о консолидацији везаној за будуће изворе профита, односно намери да се профит одржи. А економија обима, кроз редукцију трошкова, код нас управо подразумева да имате што већу базу клијената, што већи број становника које сервисирате, што већи број малих и средњих предузећа међу клијентима.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПет најјачих банака у Србији држи 80 одсто профита оствареног у нашој банкарској индустрији
Банкомат - Sputnik Србија, 1920, 18.08.2021
Пет најјачих банака у Србији држи 80 одсто профита оствареног у нашој банкарској индустрији

„У првих шест месеци у банкарској индустрији је остварено око 26 милијарди динара профита, од чега 20 милијарди припада групи од пет највећих банака, или 80 одсто. То значи да је процес консолидације изведен на српском тржишту. За банке које су оценили да српско тржиште за њих више није атрактивно као што је било у време када је кренуо талас приватизације и банке остваривале енормне екстрапрофите, а не профите, дошло је време да се повуку са овог тржишта“, оцена је професора банкарства.

Пет највећих сада воде битку да или задрже, или повећају учешће на тржишту на рачун ових малих банака које су иза њих. Када погледате процентуално учешће у билансној суми у кредитним пласманима, све ове остале банке имаће, истиче Ђукић, велики проблем јер су трошкови високи.

Шта је са клијентима оних малих

У информатичкој ери битка ће се, сматра он, водити за клијенте који хоће све да решавају брзо, преко мобилног банкарства, не гледајући увек ни на цену тога.
Други сегмент је, додаје, битка око одређених сектора привреде, истиче он, подсећајући да је „Рајфајзен“ купујући „Креди агрикол“ купио портфељ кредита које је та банка имала у сектору пољопривреде, које, сагледавајући садашње цене хране које расту и рашће и даље са климатским потресима, јасно да имају перспективу.
На питање да ли то што чак 80 одсто профита на српском банкарском тржишту инкасира само пет првих банака, значи да клијенти у преосталих 18-19 одсто имају разлога за бригу, наш саговорник напомиње да се не може говорити да те банке имају проблема у пословању.

Гувернер увек може да спречи заразу

Он подсећа да оне морају да испуњавају стандарде које регулатор, односно Народна банка Србије захтева, али и објашњава зашто би клијенти тих банака требало да буду спокојни.
CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/NMedjedov / Народна банка Србије увек може да одузме дозволу банци и да спречи токсикацију домаћег финансијског тржишта.
Народна банка Србије - Sputnik Србија, 1920, 18.08.2021
Народна банка Србије увек може да одузме дозволу банци и да спречи токсикацију домаћег финансијског тржишта.
„Прво што доминира структура штедиша које имају штедњу испод 50.000 евра, а држава не би смела да хазардира, нити ће у контексту онога што се дешава у свету сутра да доведе у питање исплату тих штедиша, јер је реч о гарантованом депозиту. С друге стране, свако таласање, а да се прво не види која је банка у проблему и да се тражи њено докапитализовање, значило би да НБС не ради добро своју основну функцију превентивне контроле. Цео смисао контроле у банкарској индустрији није да пост фестум установите да банка има мање капитала од губитака, него да превентивно делујете и тражите од управе и акционара да ризике покрију како треба, докапитализацијом“, истиче Ђукић.
Алатка је, како каже, увек у рукама гувернера НБС који може да одузме дозволу банци која то неће да уради и да спречи токсикацију, односно заразу домаћег финансијског тржишта.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала