Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Златни кључ града Смедерева руском песнику Вјачеславу Купријанову

© Фото : ПромоВјачеслав Купријанов
Вјачеслав Купријанов  - Sputnik Србија, 1920, 18.08.2021
Пратите нас
Песник, прозаиста, есејиста и преводилац Вјачеслав Купријанов један од мајстора руског слободног стиха добитник је овогодишњег „Златног кључа града Смедерева“, престижне награде фестивала поезије „Смедеревска песничка јесен“.
Купријанов чији поетски опус чине књиге „У првом лицу“, „Живот тече“, „Дозволите да завршим мисао“ и многе друге превођен је на многе европске језике, између осталог и на српски, а његова збирка „Вучји зов“ добила је и награду Европске куће поезије у Бања Луци 2017. године.
„Додељивањем награде овом песнику, успоставља се веза са неким претходним добитницима. Купријанов спада у велику четворку руског слободног стиха, међу којима је и један од претходних добитника овог признања, Владимир Бурич. Такође, Купријанов је са немачког преводио поезију аустријског песника Ериха Фрида, који је други носилац овог признања“, рекла је Татјана Лазаревић Милошевић, председница одбора за доделу награде „Златни кључ града Смедерева“ која се од 1985. године додељује ауторима из целог света, за целокупан песнички опус.

Практичар слободног стиха чији су корени у древним руским списима

Вјачеслав Купријанов из плејаде великих руских песника издваја се по опредељености за слободни стих чији је најзначајнији теоретичар – али и практичар.
Према његовом мишљењу, најдубље корене слободног стиха треба тражити у древним руским списима и црквенословенском језику. Управо та издвојеност руске сакралне књижевности, сматра он, и представља отежавајућу околност у развоју и пријему овакве врсте поетског изражавања у оквирима данашњих говорних правила.
Купријанов верује да је у доба продубљене кризе вредности, а у одбрани свега људског – слободе, простора емотивног дисања, територије здравог смисла – најпримереније користити средства блиска савременом сензибилитету: хумор, изненадни парадокс, ироничну интонацију.

Србија у Купријановој поезији

Од песника који су утицали на његове уметничке ставове и књижевни укус, сам Купријанов издваја Пушкина, Јесењина, Мајаковског, Тарковског, Хармса, Заболоцког и Хлебњикова, као и Брехта и Рилкеа које је читао у оригиналу. Својим учитељима сматра Михаила Зенкевича, Арсенија Тарковског и Аркадија Штејнберга.
Међу њима су и јерменски, литвански, естонски песници и неколико истакнутих савремених српских аутора са којима негује чврсте уметничке и пријатељске везе.
У наставку прочитајте песму Вјачеслава Купријанова посвећену Србији...

СРБИЈА

*
Србија је у срцу
осећам је као гелер
заостао у грудима
из не зна се више ког рата
*
Остају имена
Изет Сарајлић
(у мом памћењу он је свакако Србин
Срели смо се на Варшавској
песничкој јесени
и он ме је уврстио
у групу Београдске песничке школе)
*
Миодраг Павловић
(Кад смо он и ја наступали
на фестивалу поезије у Кембриџу
испоставило се да смо једини
песници из социјалистичких земаља
те нас стога није снимала
Евровизија)
*
Васко Попа
(срели смо се у Београду
у хотелу Москва пили кафу
што је већ довољно
да се за свагда запамти)
*
Иван Лалић
(срели смо се у Енглеској
фестивал је био на обали мора
он ме је и позвао у Србију по први пут)
И још драга имена градова
Вршац Сремски Карловци Мрчајевци Неготин
неко тамо и мене памти
*
Драги градови
а увек се налазе на некаквој граници
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала