Шта се крије иза предлога Вилијама Вокера за уједињење албанске дијаспоре

Некадашњи шеф мисије ОЕБС-а на КиМ Вилијам Вокер предложио је оснивање покрета за уједињење албанске дијаспоре и затражио подршку да се нађе на његовом челу, не би ли Албанци, како је навео, добили резервисана места у парламентима држава у којима живе. Питање је — шта се заправо крије иза овог Вокеровог предлога?

Наиме, приштински медији су пренели да се Вокер, човек добро познат по режији наводног масакра у селу Рачак, писмом обратио албанској дијаспори, у коме је навео да је „економски утицај дијаспоре велик, али да су њени дугорочни ефекти минимални, јер помоћ дијаспоре и њен допринос немају утицаја на процес одлучивања где се њихов новац троши, а они на власти потцењују економске везе дијаспоре са домовином“. Вокер такође сматра да „као неалбанац кога многи људи поштују“, има „највеће шансе да уједини многе фракције дијаспоре широм света“.

Шта се крије иза Вокеровог предлога

Председник Одбора за КиМ Скупштине Србије Милован Дрецун за Спутњик каже да иако није сасвим јасно на каквом је тачно скупу Вокер изнео ову своју идеју, оно што се може наслутити је да је реч о организованом потезу којим се већ кренуло у стварање некаквог покрета уједињене албанске дијаспоре.

„То је скуп који су организовали представници албанске дијаспоре из САД, Канаде, Јапана и Африке, а Вокеров предлог био је да се уједине сви из албанских земаља. Интересантно је да је као те ’албанске‘ земље навео Албанију, али и Србију, односно Косово, као и Црну Гору и Северну Македонију, а то не може да не асоцира на великоалбанске аспирације албанског покрета за стварање неке етнички чисте, албанске државе на Балкану. Чини ми се да је реч о томе да је овде већ постигнут неки договор са неким представницима албанске дијаспоре, иако у овом тренутку не знамо којим, да се почне са стварањем једног таквог покрета који би предводио управо Вилијем Вокер“, сматра Дрецун.

Како каже, Вокер је Албанце пуно задужио и од њих добро зарадио измишљеним масакром у Рачку, а сада се поново појављује јер сматра да је извор добре зараде управо албанска дијаспора. Међутим, истиче Дрецун, овај Вокеров предлог ипак не треба олако схватити.

„Ако би се тако нешто формирало, из онога што је он навео у свом обраћању може се закључити да би тај покрет био усмерен у два правца. Један је да се представници албанске дијаспоре нађу у парламентима земаља у којима живе, како би могли даље да се залажу и лобирају за ту великоалбанску идеју, а посебно за самозвану државу Косово, а други правац је да се тај покрет онда појави као политички чинилац у, како је он рекао, албанским земљама где би покушали да утичу као представници дијаспоре на политичке процесе“, напомиње наш саговорник.

Вокер — албански патриота

Вокер је, додаје Дрецун, осуо жестоку паљбу на властодршце албанске националности у поменутим земљама и рекао је да албанска дијаспора шаље много новца, да има економски утицај, али да се тај новац троши на друге ствари, а не на побољшање услова живота и економски напредак.

„Он се сада појављује и као некакав економски стручњак који би желео да то промени, а говорио је и о томе да су албански политичари у тим земљама корумпирани и да имају моћ, али да нису патриоте. Дакле, очигледна је намера да се створи једна организација која би вршила политички утицај и могла да утиче на политичке процесе свуда где Албанци живе, а то би после лако могло да прерасте у неку, можда, политичку странку на Косову или у Албанији. У сваком случају, ако се крене тим путем, не сумњам да ће Вокер за то бити веома добро плаћен, јер све ради само за новац“, примећује саговорник Спутњика.

Коментаришући утицај који у САД и међународним круговима данас има бивши шеф мисије ОЕБС-а на КиМ, Дрецун каже да иако је Вокер истрошена личност, не треба потценити контакте које и даље има у америчкој обавештајној заједници.

Вокерови контакти и албански новац

„Не верујем да он сада има неке посебне позиције ни у америчкој администрацији, нити било где друго, али сигурно располаже са неким личним контактима које може да искористи за промовисање ове идеје. Али, немојмо заборавити да иза такве идеје, за коју се чини да је већ договорена, стоји новац веома богате албанске дијаспоре. Дакле, таква једна организација располагала би огромним новцем за лобирање, којим би се онда могле стварати добре позиције и код појединих политичара у разним земљама и међу људима које су јавне личности“, указује Дрецун.

На питање да ли Србија треба да се прибојава овакве улоге Вилијема Вокера и самог покрета албанске дијаспоре, председник Одбора за КиМ Скупштине Србије каже да у овом тренутку не можемо да проценимо какве су намере и снага тог дела албанске дијаспоре.

„Међутим, сам наговештај, односно то да Вокер говори о дијаспори свих ’албанских‘ земаља, указује на великоалбанске циљеве. Наравно да би он искористио тај потенцијал којим располаже албанска дијаспора, која би могла да има неку, бар минималну политичку тежину у неким земљама, али и новац који би стајао иза тога за деловање против интереса Србије, односно у корист самопроглашене државе Косово. Али, сама та идеја је веома опасна, говори се о ’албанским‘ земљама. А како је то Србија албанска земља, како су Црна Гора и Северна Македонија албанске земље? Већ ту се види опасност не само по интересе Србије или по спречавање коначне сецесије Косова, већ по стабилност целог региона. Тим пре што када се говори о албанској дијаспори, не може да се избегне да се говори и о албанској мафији, која је део албанске дијаспоре“, истиче Дрецун.

Постоји низ могућности, закључује наш саговорник, које би Вокер могао да искористи за деловање против интереса Србије, али треба видети шта ће бити од овог покушаја да се од једног дела албанске дијаспоре направи нешто што би био покрет који би имао и економску и политичку димензију.

„Видећемо да ли ће се та идеја даље захуктавати, да ли ће кренути у реализацију, па тек онда можемо да оцењујемо какви би јој били домети.“