Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Украјински митрополит: И СПЦ на мети моћних – здраве проглашавају за болесне, а болесне за здраве

© SputnikМитрополит Антоније
Митрополит Антоније - Sputnik Србија, 1920, 21.08.2021
Пратите нас
Раскол у цркви је као болест, ако се не лечи, доћи ће до гангрене. У Украјини, посредством Фанара, болест не само да се не лечи него болесне проглашавају здравим, а здраве болесним, каже у ексклузивном интервјуу за Спутњик митрополит бориспољски и броварски Антоније.
Украјинска православна црква не поздравља долазак васељенског патријарха Вартоломеја у Украјину, изричит је митрополит, уз упозорење да се и СПЦ налази на удару великих играча.
Долазак цариградског патријарха Вартоломеја у Кијев продубио је фронт у ионако подељеном украјинском друштву. Док представници власти ову посету правдају дипломатским разлозима, Украјинска православна црква Московске патријаршије, верујући народ али и цвет украјинске интелигенције упозорава на последице које би могле бити кобне. Последњи пут када је долазио, тврде, оставио је иза себе страдање милиона верника у Украјини.
„Чак и да желимо, наши верници то не би разумели. Не би схватили ни ако би митрополит Онуфрије, или неко од других јерарха учествовао у догађајима и лично се састајао са човеком који је донео несрећу Украјини“, каже митрополит који је и директор Управног одбора Украјинске православне цркве Московске патријаршије
Доделу томоса украјинским расколницима 2019. патријарх Вартоломеј је правдао покушајем превазилажења постојећег раскола. Да ли је ова одлука имала канонско утемељење и шта је произашло из ње?
То је неистинита информација и не показује тенденције ка бољем. Међутим лаж никада неће постати истина. За то што је урадио патријарх Вартоломеј према украјинским расколницима, ми обично правимо паралелу, аналогију. Ми сви знамо да било које расколништво представља болест. То је као када оболи неки део тела, притом свесно оболи. Ако се та болест не лечи она ће постати још опаснија, доћи ће до гангрене, загнојиће се. Они су свесни тога да је то болест - а сви смо говорили, патријарх Вартоломеј је десетинама година говорио да је раскол - раскол, и да је Кијевски патријархат раскол, Украјинска аутокефална црква да је раскол утолико пре што тамо чак нема директног хијерархијског континуитета.У једном тренутку су, из неког разлога, одлучили да издају документ. И ми им кажемо – ако сте већ говорили да је то болест, раскол, онда је то потребно лечити, потребно је тражити лек и лечити. А шта су они урадили? Они су једноставно издали потврду да је човек здрав.
Какво је место у том вредносном систему припало чуварима канона и Светог предања?
Нашу цркву која директно потиче од кнеза Владимира, сада покушавају да назову расколничком, јер се нисмо потчинили вољи једног човека, патријарха Вартоломеја. А они од самог почетка немају ни свештенички чин, утолико пре не епископски јер су сви они на онај или овај начин били рукоположени у расколу.
Све гласнија су упозорења епископата УПЦ да би долазак васељенског патријарха у Кијев могао да има далекосежне последице. Да ли је учешће у прослави Дана стицања независности Украјине једини мотив ове посете?
Ми знамо да је председник Украјине позвао патријарха Вартоломеја, али ми не разумемо зашто је до тога дошло без консултација са Украјинском православом црквом. У принципу, већина грађана Украјине, црквеног народа, су парохијани Украјинске православне цркве и сматрамо да одговорност за проблеме који постоје у нашој земљи - за отимање храмова, премлаћивање наших верника и за све нереде- сноси управо патријарх Вартоломеј. Ми недвосмислено кажемо да Украјинска православна црква не подржава долазак патријарха Вартоломеја. Ми патријарха можемо примити само у случају да овде долази како би тражио опроштај од оних свештеника и оних верника који су страдали због његових одлука. Онда ће то бити пастирска посета.
Какве су праве намере васељенског патријарха? Да ли политичке аспирације уступају место оним црквеним те можемо ли с обзиром на дипломатске активности САД и Фанара говорити о науму стварања нове осовине НАТО православља?
Могу само да испричам везано за ситуацију са томосом која је повезана са Украјином, зашто се то догодило управо тако и управо тих година. Али видимо да се у једној тачки спојило неколико праваца, од геополитичких до унутар украјинских. Заиста, велика улога и, може се рећи, налог није стигао из Украјине. То се развијало и видимо да су, на пример, амерички државни секретар Помпео и други активно учествовали у том процесу, посебно након издавања томоса, а и да су комуницирали са различитим представницима православних цркава како би их подстакли да подрже акцију патријарха Вартоломеја.
Колико се овакви потези могу објаснити источно-папистичким претензијама Фанара?
Када је томос издаван, како схватам, том геополитичком плану додате су и унутрашње жеље Фанара да се остваре задаци које они следе током 20. века - не само да буду први по части, већ и да управљају православним светом.
Да ли се Црква од Истока нашла пред задатком да сачува хиљадугодишње норме црквено канонског права- са или без Цариграда?
Ми схватамо да је и Српска православна црква такође на нишану великих играча. И Српска православна црква, хвала Богу, врло храбро, свесна тога, пружа отпор јер је за њу драгоцено канонско уређење, чистота православне вере. Разумемо да постоји закон духовног живота који гласи: и врлине и страсти не долазе изоловано, све иде ланчано.
Негде се препустиш некој малој слабости, а за њом иде мало већа, па још већа, а онда вас повремено потпуно преплави страст. И тако и у том кретању треба да се држимо онога смо смо примили од Христа, апостола, светих Отаца, a не интерпретирати то онако како нам тренутно одговора.
На истоку земље УПЦ једини је обједињујући фактор са обе линије ватре и раздвајања. Да ли и у том кључу можемо тражити објашњење за удар на УПЦ?
Нама је тешко, једна црква, један народ, а води се рат. Потребно нам је да сачувамо људе, и тамо, и овде. То је најважнији и најсложенији задатак. Овај рат се користи против Украјинске православне цркве, јер се производи утисак да је рат у току, а ми нисмо патриоте, а људи одатле долазе наоружани… Знате, када је реч о смрти, може се теоретисати, али када у село донесу убијеног младог човека, уз питање: Ко га је убио? Москаљи? Каква је то црква? Спомињу патријарха московског – Московска - стиче се утисак да Москаљи не желе да служе помен тим војницима. Када те момке донесу у нашу цркву, нико никада не одбија, али је власт још при Порошенку забрањивала да опела служе наши свештеници. А после стиже информација да наши свештеници то одбијају. То је таква лаж, таква неистина, а све је повезано наводно с тим ратом.

Како објашњавате чињеницу да у Доњецку нема расколника и да тамо где је територија под контролом „сепаратиста“ ниједан храм није отет?
Тамо је само канонска црква, тамо нема расколника, они су просто побегли. Одатле их нико није истеривао, они су одатле побегли. Тамо није било, у принципу, никаквих озбиљних расколничких заједница, формално су се тамо рачунали, али сада их тамо ни формално нема.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала