Упознајте српске хероине и хероје који су кренули пут медаља /фото, видео/

© Sputnik / Лола ЂорђевићИспраћај параолимпијаца у Токио
Испраћај параолимпијаца у Токио - Sputnik Србија, 1920, 24.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Параолимпијске игре у Токију почињу у уторак 24. августа, а Србију ће представљати 20 такмичара.
Заставу Србије у престоницу Јапана однео је светски рекордер и двоструки параолимпијски шампион у бацању чуња Жељко Димитријевић.
Он са 50 година већ има два злата, освојена на такмичењима у Рију и Лондону, а бацањем чуња је почео да се бави 1997. године.
„Најважнија је воља. Никада се не треба предавати, увек користим речи – могу, хоћу, желим. Нема повратка назад“, говорио је Димитријевић.
Димитријевић је 2017. године најавио да ће се повући из спорта, али је неколико месеци касније променио одлуку и наставио да се такмичи, а у Токију жели до трећег параолимпијског злата.
© Sputnik / Лола ЂорђевићИспраћај параолимпијаца у Токио
Испраћај параолимпијаца у Токио - Sputnik Србија, 1920, 24.08.2021
Испраћај параолимпијаца у Токио
Атлетика ће бити дисциплина у којој ће се опробати 23-годишњи студент Немања Матијашевић, у дисциплини скок удаљ.
Момак из Лучана је навео да је први контакт са атлетиком имао када је стигао у Београд на студије.
„Мој пријатељ, кошаркашки тренер, приметио је да имам таленат за спорт и препоручио ми је да време искористим на најбољи начин – тренирањем“, навео је Матијашевић, члан Атлетског клуба Погледи из Београда и будући машински инжењер.
Две године старија од Немање је Сашка Соколов, рођена Пироћанка која ће се опробати у такмичењу бацање копља.
Она је 12 година тренирала рукомет пре него што се одлучила за атлетику.
„Бацање копља је једно од најтежих дисциплина, али је и веома занимљиво, некако слично рукомету“, истакла је Сашка.
Атлетски тим Србије употпуњава Небојша Ђурић, бацач кугле, 33-годишњи Ужичанин који има искуства и у бацању диска.
Страствени пецарош је пре десет година почео да се бави спортом, за шта заслуге даје колеги Милошу Зарићу.
„Он ме је натерао да започнем бављење спортом, говорио ми је да није никаква срамота бити човек са хендикепом“, навео је Ђурић, некадашњи возач камиона.
У пливачком такмичењу наступиће Катарина Драганов-Чордаш, у дисциплини 100 метара леђно.
Пливањем је почела да се бави са четири године у Зрењанину, а у параолимпијски свет је ушла пре пет година.
„Инсистирала сам на томе да пливање буде део моје рехабилитације. Схватила сам колико ми је недостајало. Вода ми даје слободу, није ми потребна никаква опрема за то, осећам се слободно“, навела је Каћа која тренира пет пута недељно у базену и три пута у теретани.
Србија ће у Токију имати чак шесторицу такмичара у стрељаштву, а 27-годишњи Дејан Јокић наступиће у три дисциплине.
Момак који је волео да игра фудбал и лови, после доживљене несреће, на предлог докторке, кренуо је на параолимпијски пут.
„Она је одмах позвала селектора српског тима Ненада Пајића и ја сам се већ сутра срео са њим. Објаснио ми је како изгледа спорт и то ми се свидело. Била је то љубав на први поглед“, навео је Јокић, који је у свом граду Шиду, уз помоћ породице, изградио тренинг центар.
У српском тиму је и Дејанов презимењак Растко Јокић, такође такмичар у три дисциплине, који је сасвим случајно ушао у свет стрељаштва.
„Као дете сам играо фудбал, кошарку и рукомет. Свакога дана сам се бавио спортом, ишао сам и на бокс. Мислио сам да ће ми стрељаштво бити хоби, да ћу ићи неколико дана недељно, али сам временом почео да свакодневно да посећујем стрељану“, истакао је Јокић.
Искусни Живко Папаз, 53-годишњак рођен у Сарајеву наступиће на својим четвртим Параолимпијским играма у три пуцачке дисциплине.
Некадашњи паракошаркаш је 2005. године ушао у стрељану, где је искористио и знања стечена у војсци.
„Увек сам волео спорт, играо сам кошарку у колицима, али сам се после вратио мом вољеном пуцању“, истакао је Папаз, који је због рана задобијених у рату 1992. године морао да се пресели у Београд на лечење и ту је остао, а у престоницу Србије је 2016. године донео и медаљу.
Такмичар у стрељаштву биће и 42-годишњи Крагујевчанин Драган Ристић, 16 година пошто је започео каријеру.
Предани спортиста тренира пет пута недељно по три сата у стрељани близу свог дома и наводи да се рад и упорност увек исплате.
У две пуцачке дисциплине, на својим другим Параолимпијским играма, наћи ће се Здравко Савановић, 49-годишњи Лозничанин.
Популарни Здрале је 2000. године започео каријеру, а пре тога се бавио атлетиком и дизањем тегова, а хендикеп је задобио 1992. године током службе у војсци, приликом покушаја деминирања.
Српски пуцачки тим комплетира Ласло Шурањи, освајач две медаље на Параолимпијским играма у Рију.
Некадашњи стонотенисер, куглаш, ватерполиста и дизач тегова је 1996. године доживео повреду кичме, али је преданим радом и огромном вољом успео да се врати спорту – овога пута као стрелац.
Национални и међународни рекордер је добио велику почаст у Новом Бечеју, где је отворен и парк са његовим именом.
Хероина српског параолимпијског спорта Данијела Јовановић (53) наступиће у паратеквондоу, пошто се раније такмичила у парабициклизму и парапливању.
Чланица Теквондо клуба Кобра из Београда у својој биографији има и спектакуларан резултат освајања највишег врха Европе – Елбруса.
На такмичењу у паратеквондоу ће се појавити и 24-годишња Марија Мичев.
Петоро чланова имаће и стонотениски тим Србије на челу са легендарном Бориславом Перић Ранковић.
Бечејка са пребивалиштем у Новом Саду учествоваће на својим четвртим Параолимпијским играма, а уочи одласка у Токио навела је да јој је у свему најважније да има циљ.
„Циљ не мора да буде превелики. Важно је ићи корак по корак. Када се попнете на врх, онда можете да докажете друштву да је све могуће, без обзира на ситуацију. Унутрашње задовољство и самопоуздање које добијете када превазиђете хендикеп је нешто што се не може описати речима“, навела је популарна Беба, носитељка Сретењског ордена.
Уз Бориславу наступиће и Нада Матић, такође на четвртим Параолимпијским играма. Како је раније говорила, у свет параолимпијзма и стоног тениса ушла је пуком случајношћу.
„Мој супруг се бавио тиме, питао је да ли желим да дођем у Београд и да учествујем и ја на турниру. Нисам могла, говорила сам да не знам да играм, али ми је он рекао да ћу научити. На том турниру сам срела тренера Златка Кеслера и тако је све почело“, навела је Нада.
Жртва НАТО агресије је успела да превазиђе све трауме и да стигне до највеће сцене.
„Никада се нисам предавала. Борила сам се и моје медаље су резултат тога. Није било лако ни за породицу ни за мене, али ја сам борац и никада се не предајем“, навела је 37-годишња Нада.
Годину дана старија од ње је Ана Првуловић која комплетира женски тео стонотениског тима Србије.
Спортом је почела да се бави 2005. године, а осам година касније преселила се из родног Свилајнца у Нови Сад.
„Кроз своје путовање Србијом радила сам са многим тренерима и играчима, разговарала сам много са њима и схватила да желим да напредујем. Било је неопходно да се преселим како бих могла да наставим озбиљно да радим. Испоставило се да су сви били у праву и да је то био добар потез“, истакла је Ана.
У Новом Саду живи и тренира Митар Паликућа, некадашњи фудбалер који је после несреће одлучио да уложи све снаге и настави са спортском каријером.
Четири године је трајао његов опоравак током кога је схватио да не жели да остане затворен у кући.
„Током једне посете доктору видео сам да постоји удружење, веровао сам да бих могао да се социјализујем кроз ту институцију и да се укључим у спорт“, навео је Паликућа, чији је идол Дијего Марадона.
Стонотениску екипу комплетира Зрењанинац Горан Перлић, који је већ наступио на Параолимпијским играма и то у Рију пре пет година.
Спортом је почео да се бави давних дана, али је временом одлучио да све своје снаге усмери на стони тенис.
„Играо сам као дечак, али само рекреативно. Знао сам да нисам лош, а после несреће сам почео да тренирам све озбиљније“, навео је Перлић, човек симпатичног надимка – Цеца.
Некадашњи јуниорски шампион Југославије у каратеу, 36-годишњи Петар Миленковић, наступиће у дизању тегова.
Београђанин је раније био и бацач кугле, али је временом одлучио да се потпуно посвети дизању тегова.
„Од седме до 16. године сам се бавио каратеом, са 17 сам кренуо да дижем тегове, а после несреће сам одлучио да се вратим спорту. Имамо један живот, једну шансу и немамо времена за чекање“, навео је Миленковић.
Србија ће имати представника и у парабициклизму, то ће бити 34-годишњи Лесковчанин Милан Петровић.
Он има велико искуство у спорту, такмичио се у парапливању, паратријатлону и голболу.
„Као дете сам волео да возим бицикл. Одлучио сам да постанем професионални спортиста по савету тренера Горана Николића“, навео је Петровић, који је 2012. године основао и клуб Дубочица у Лесковцу.
Такмичења и резултате српских параолимпијаца пратите уз Спутњик спорт, а такмичења крећу већ од ноћи између уторка и среде.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала