Хоће ли Словенци подићи српску органску производњу кад ми нисмо могли

Оно што ми у Србији нисмо могли, или умели, Словенци су препознали као шансу. Тржиште органских производа је најбрже растуће на свету па ће немалу земљу, 4.000 хектара купљених у Банату, претворити у органску производњу.

Земљу је купио брачни пар Иза и Само Логин, како медији преносе, најбогатији Словенци, оснивачи компаније „Аутфит 7“, заслужне за планетарну хит апликацију Токинг Том, коју су продали кинеској компанији за милијарду долара. Министар пољопривреде Србије, Бранислав Недимовић је уверен да ће то бити највећа платформа органске пољопривредне производње у читавој Европи.

Србија тренутно има око 450 сертификованих органских произвођача и са кооперантима нешто више од 6000 домаћинстава која се баве органском производњом на око 24.000 хектара.

Словенци подижу српску органску производњу

О коликој инвестицији Словенаца је реч јасно је већ из податка да земља коју су купили чини шестину оне која је тренутно под органском производњом у читавој Србији.

Руководилац службе за органску производњу у Привредној комори Србије, Димитрије Ивановић каже за Спутњик да га радује та вест зато што ће то допринети расту удела органске производње у нашој пољопривреди.

„Страни инвеститори су добродошли, јер потписивањем Споразума о стабилизацији придруживању са ЕУ ми смо отворили наше границе и наше компаније могу да купују друге компаније у Европи, а европске могу да инвестирају код нас и то је практично једно тржиште“, сматра Ивановић.

Велики раст извоза

У Данској и Скандинавији 80 одсто потрошача купује органске производе

© Фото : Pixabay

На питање како ми стојимо са органском производњом од како смо почели тиме да се бавимо 2012. године, он истиче да би на основу раста извозних резузлтата могло да се каже да смо врло добри.

„На крају 2012. имали смо два милиона евра извоза у органској производњи. Сада, 2020. имамо скоро 40 милиона евра. То је експоненцијални раст и то је дефинитивно грана која највише расте са извозом у области пољопривреде и што се тиче пољопривреде највећи потенцијал видимо у органској производњи воћа, поврћа, житарица, лековитог биља и сточарских производа“, истиче Ивановић.

Он напомиње да је извоз дуплиран у односу на годину пре, пошто је у 2019. износио 20 милиона евра.

Како напомиње, извоз нам је већи од извоза вина и ракије заједно, о коме се много више прича него о органској производњи.

Све оде у иностранство

Све што органски произведемо практично оде у извоз.

„Тренутно органска производња је већином намењена извозу, јер страни купац, поготово сада у време пандемије коронавируса, жели здравије да се храни производима без пестицида, хербицида, што природнијим производима. Србија, наравно, по закону нема производе ГМО, тако да 99 одсто наше органске производе иде у иностранство“, истиче наш саговорник.

Постоји, наравно и продаја органске хране у Србији у нашим трговинским ланцима у највећим градовима, Београду, Новом Саду, Нишу, али је она мала на шта утиче и цена, јер су органски производи најмање 20 одсто скупљи од оних произведених на конвенционалан начин.

Зато платежно способније државе на Западу и јесу највећим делом корисници органских производа. У Данској и Скандинавији, како напомиње, готово 80 одсто потрошача купује органске производе.

У Данској је највећи проценат под органском производњом и она чини 11 одсто укупне пољопривредне производње. У другим развијеним земљама је то око 10 одсто, док је у Србији то испод један одсто и ту је, каже Ивановић, наш велики извозни потенцијал.

Зашто још нисмо достигли ни један одсто

Оцена је да субвенције наше државе од 11.500 динара по хектару за органску производњу нису тако мале. Покрајина Војводина са 70 одсто субвенционише набавку посебних машина које се користе у органској производњи где се више не ради све ручно, извоз односно пласман је сигуран. Зашто онда органска производња у Србији никако да достигне ни један одсто укупне пољопривредне производње?

Уочи овогодишњег онлајн сајма органске хране у Нирнбергу страни експерти су едуковали наше произвођаче како да се представе на најбољи начин

© Фото : Спутњику уступила Привредна комора Србије

Руководилац службе за органску производњу у ПКС сматра да је разлог у томе што је више радно интензивна, односно тежа за рад и скупља.

„Потребна је едукација људи, морају да сертификују ту производњу, што кошта, односно да конвертују земљиште од конвенционалне производње у органску, што изискује време и трошак и то траје до три године. Потребно је и удруживање тих произвођача“, истиче наш саговорник.

Да се ствари ипак крећу напред он илуструје примером највећег сајма органске хране у Нирнбергу који је ове године одржан онлајн, током кога је потписано доста купопродајних уговора. Амбасада Швајцарске је платила стране експерте да едукују наше произвођаче како да се представе на том сајму, како да продају свој производ, направили су им презентације онако како би то купац на иностраном тржишту волео да види.

Захваљујући томе 14 наших компанија је направило своје сајтове, профиле, научили су како да шаљу позивнице купцима и те презентације, како каже, стварно изгледају професионално.

Органска храна је, истиче Ивановић, тренд и зато он очекује да ће словеначки купац банатске земље повући и друге у околини да се баве органском производњом.