Праисторијски рударски центар у Србији - једини у југоисточној Европи који је приступачан за посете

На стрмој падини Малог Штурца, најнижег врха планине Рудник, налази се један од највећих и најбогатијих праисторијских локалитета рударског карактера у југоисточној Европи на коме се у периоду енеолита до бронзаног доба експлоатисала карбонатна руда бакра – малихит.

Приликом првих истраживања осамдесетих година 20. века, овај локалитет је препознат као потенцијално богат праисторисјки рударски центар, а обновљена истраживања започета 2011. године оправдала су такво мишљење указујући на грандиозност овог рударског комплекса како по броју, сложености и величини окана, тако и по броју рударских камених батова који су током истраживања пронађени.

„Делимично је истражено неколико мањих окана, а још увек се истражује једно велико окно на врху падине Прљуша које је експлоатисано до краја трећег миленијума старе ере (до око 2100 г. п. н. е.). Истраживања недвосмислено показују да је рударство од праисторије била основна привредна грана на Руднику. До сад истражене галерије јасно су указале и на технологију рударења која је примењивана током експлоатације руде, а количина пронађених рударских камених батова превазилази број батова на много већим и познатијим праисторијским рудницима у Европи“, рекла је за РИНУ, др Драгана Антоновић научни саветник у Археолошком институту у Београду.

Током археолошких истраживања која су спроведена ове године, пронађена је и прва типична рударска шахта, са два уска улаза и вентилационим отвором уклесаним у стену. Досадашња ископавања на Прљуши изнедрила су на дестине научних радова и презентација на различитим домаћим и међунардним конференцијама, а овај локалитет последњих година је постао и изузетно занимљив посетиоцима и заљубљеницима у археологију.

„Сви планинари и самостални излетници ово место сада користе за редовни одмор на свом успону ка врху Рудника. У истом духу урадиће се, наредних година, презентација и осталог дела локалитета. Треба нагласити да је ово једини праисторијски рудник у југоситочној Европи који је приступачан за посете. Такве туристичке дестинације постоје свуда у свету и имају велику посету. Надамо се да ће уређени локалитет утицати на даљи развој туризма на Руднику, а наставак археолошких истраживања планирана су и следеће године“, рекла је др Антоновић.

Све радове - археолошка истраживања, израду пројекта и само уређење простора на врху Прљуше највећим делом је финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије, уз помоћ Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца и значајном донацијом компаније Рудник и флотација "Рудник" из Рудника чија је механизација извела све радове око уређења.

Овај локалитет је 2017. године и званично заштићен одлуком Владе РС којом се утврђује као археолошко налазиште.