Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Западно расуло због Авганистана: Крај америчког сна — велико буђење Европљана

© AP Photo / Spanish Defence Ministry via APЕвакуација из Кабула
Евакуација из Кабула - Sputnik Србија, 1920, 25.08.2021
Пратите нас
Дебакл у Авганистану и чињеница да је председник САД, упркос противљењу европских лидера на самиту Г7, остао при одлуци да повуче америчке снаге из те земље до 31. августа, изгледа да су дезавуисали Бајденову девизу „Америка се вратила“. Политиколог Александар Павић оцењује да све ово представља велико буђење Европљана из снова.
Виртуелни самит групе седам индустријски најразвијенијих земаља није протекао онако како су се европски лидери надали, јер је председник САД Џозеф Бајден остао глув на њихове молбе да продужи америчку операцију на аеродрому у Кабулу и осигура да се евакуишу десетине хиљада Американаца, Европљана, држављана других земаља и угрожених Авганистанаца.
Скромни закључци самита у погледу слагања око услова за признавање и сарадњу са будућом авганистанском владом предвођеном талибанима (терористичка организација забрањена у Русији), али без детаља о начину на који ће се осигурати безбедни излазак из Авганистана без војног присуства, указују на то да јачање евроатлантских веза неће ићи оним темпом који се очекивао по Бајденовом доласку у Белу кућу.

Велико буђење Европљана из снова

Према речима Александра Павића, последња дешавања представљају слику данашњег Запада, па се тако и самит Г7, баш као и повлачење Американаца из Авганистана, може описати речју — расуло.

„Запад је изнутра, испод те сјајне површине великих речи, медија који могу да створе било какву слику и импресивне војне технике, у фази распада и декаденције. Људи који су дошли на власт после Трампа апсолутно нису способни да воде сопствену земљу, а камоли да воде нешто компликовано попут трансатлантског савеза. То се сада јасно видело и све ово је заправо било велико суочавање са реалношћу, поготово за западноевропске државе које су се надале да ће моћи да наставе по старом, да се накаче на ’Великог брата‘ који ће им дати своје мишиће, а они њему свој мозак. Сада се видело да то није тако и да тај ’Велики брат‘ не може ни о себи да се брине како треба, да прави катастрофалне процене и да није у стању да изврши једну обичну операцију евакуације у времену које је унапред било договорено“, каже Павић.

Остаје да се види, додаје политиколог, како ће се Европљани са тим сазнањем носити.
„Наиме, ако се ово десило у Авганистану, онда се може десити и на другим местима, па се поставља питање: где то тачно европске чланице НАТО-а могу да се ослоне на Американце и да ли ће смети да се упуштају у заједничке авантуре са њима, имајући у виду како се оне завршавају у последњих 15 година? Није, дакле, у питању само Авганистан, већ и оно што се дешавало у Ираку, па дебакл у Либији и неуспех у Сирији“, указује Павић.

Нема самосталности без војске ЕУ

Чињеница да је виртуелни састанак вођа Британије, Канаде, Француске, Немачке, Италије, Јапана и САД показао да су европске силе признале да су Американци ти који одлучују, за Слободана Зечевића из Института за европске студије није изненађење.

„НАТО је таква организација у којој Сједињене Америчке Државе одлучују саме о свему. То није тако у списима те организације, али у стварности је тако — Америка одлучује о свему, а ови други их само прате. То и јесте био смисао изјаве француског председника Емануела Макрона да је ’НАТО клинички мртав‘. Он је то рекао јер је знао да је НАТО таква врста организације и предлагао је Европљанима да имају своју војску, своје одбрамбене снаге којима ће они управљати, а не Американци“, објашњава Зечевић.

Како каже, молбе европских лидера да Бајден продужи евакуацију после 31. августа, резултат су веровања да су Сједињене Америчке Државе у истом односу према целом свету као и према њима, односно уверења да сви, баш као и они, морају да следе Америку.
„Међутим, Бајден је овде суочен са једном реалном ситуацијом — у конфликту је са талибанима, повлачи се из Авганистана, има договор са њима до 31. августа и директно од њих зависи. Он мора да поштује тај договор јер ће у супротном ући у још гори проблем, а та евакуација ће постати још трагичнија. Према томе, Бајден се вероватно определио за једно рационално решење, не жели више да улази у конфликт и повлачи америчке грађане и трупе, па наравно и савезничке трупе, а начин на који Французи и Немци размишљају није логичан, јер ако хоће сами да одлучују, морају да имају своју војну организацију на нивоу Европске уније“, категоричан је Зечевић.

Нови „сајгонски моменат“ за Американце

Александар Павић каже да је упитно како ће се ситуација даље одвијати уколико страни војници или страни држављани који желе да оду из Авганистана ипак остану у тој земљи након истека рока за евакуацију.
Сада је све у игри, али није искључено да западне државе искористе адут који имају — замрзнут авганистански новац и злато. У том смислу се можда у позадини направи трговина, односно да се талибанима одмрзну фондови, а да они заузврат зажмуре на то што ће евакуација трајати дуже од договореног рока. У сваком случају, Авганистан је за Американце неки нови ’сајгонски моменат‘ и сигурно је да после 31. августа више ништа неће бити исто унутар западних савезничких односа. Наиме, када се 1975. године Американцима десио Сајгон, Сједињене Државе су неколико година биле у стратешком узмицању и изгубиле су самопоуздање, а поверење савезника у њих било је пољуљано“, закључује Александар Павић за Спутњик.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала