Шта није могао НАТО у Авганистану, можда може — Шангајска организација за сарадњу /видео/

После одласка америчких и НАТО трупа из Авганистана постоји могућност да их на тој сцени замени Шангајска организација за сарадњу, сматра уредник „Политике“ Бојан Билбија.

Циљ те организације настале још 2001. године, како истиче Билбија за Спутњик, била је и остала безбедност и стабилност у Централној Азији, што је сада и те како потребно у светлу кризе у Авганистану.

Шангајска организација се проширила и постала озбиљна панконтинентална организација која не делује агресивно, али је веома снажна.

ШОС — ни ЕУ, ни НАТО, а снажан

Протеклих година добила је сталне органе, а то је, по мишљењу Билбије, преломни моменат у њеном функционисању.

„Мислим да ће та организација бити у могућности да контролише то подручје након одласка Американаца из Авганистана. Притом неће то чинити агресивно нити ће ишта наметати, него ће то бити процес дипломатског, војно-политичког карактера, али инклузиван“, прогнозира Билбија у емисији „Свет са Спутњиком“.

Сада ће неки процеси почети да се одвијају полако и у тишини, а како сматра наш саговорник , читав тај регион, а не само Авганистан, на крају ће бити стављен под контролу, док ће Русија и Кина кроз ШОС моћи да покажу модел функционисања њихове идеје мултиполарног света.

„Сигуран сам да председници Русије и Кине Владимир Путин и Си Ђинпинг неће пропустити прилику да покажу да овај свет може бити боље место за живот“, каже Билбија.

Он скреће пажњу и на чињеницу да ће први пут у историји једна група земаља, односно ШОС, имати прилику да херметички затвори Авганистан и да његове границе стави под контролу са свих страна.

То је, како каже, нешто што ће сигурно бити искоришћено на паметан и дугорочан стратешки начин, како би то било стављено у темељ праведнијих међународних односа и како би се и друге земље добровољно прикључиле том процесу.

Професор Факултета за међународну политику и безбедност Илија Кајтез верује да је Авганистан прекретница где земље попут Русије, Кине, Индије и Ирана могу у пуном капацитету да покажу своју, како каже, цивилизацијску дубину.

„Запад често наступа као предатор. Исток ће сада моћи да покаже на тих, миран, коректан, достојанствен начин да ће овладати у смислу сарадње, где ће велику корист имати и авганистански народ. Овде ће се применити друкчији цивилизацијски приступ решавању проблема који ће бити благотворан“, оптимиста је Кајтез.

На питање да ли је авганистанска криза шанса за евроазијске моделе сарадње, аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић каже да ово јесте значајан ударац глобализму, али и упозорава да западне политичке елите неће у потпуности прихватити важност овог догађаја, него ће се правити да се ништа није десило.

„Бићемо сведоци даљег мрцварења што се тиче западних покушаја наметања вредности“, упозорава Кесић.

Мале шансе да се Америка упусти у нове авантуре

Он, с друге стране, сматра да је мала вероватноћа да ће се Америка, након што је „зарибала“ у Авганистану, у скоријој будућности упустити у нове авантуре, рецимо у БиХ или на Космету, јер ће пре свега морати да се позабави својим унутарполитичким приликама.

Пораз у Авганистану, истиче Кесић коментаришући хаотично повлачење америчких и НАТО трупа из те земље после две деценије ангажовања, није само пораз Америке и актуелне администрације Џозефа Бајдена, већ и још један у низу пораза глобализма, идеје да Запад може да намеће свој политички систем где год пожели и као једино исправан за сваки народ.

Како истиче, ово је и пораз партнерства између Америке и других чланица НАТО-а.

Иако увек постоји могућност да, како кажу Американци, „реп маше кером“, односно да се пажња усмери ка лакшим изазовима где би могли имати успеха, по оцени Кесића, не постоје околности које би Белој кући дозволиле да пошто изађе из овакве авантуре и то на начин који доноси срамоту целој нацији, сад каже да мора да гради неку државу, рецимо у БиХ или на Косову.

„Амерички народ неће да следи политичку елиту која има све мање поверења. Не постоји могућност да овај председник направи неку нову кризу, мобилише народ и добије подршку за било какву авантуру. Мислим да ће се десити нешто сасвим супротно: због унутрашњих проблема и великог неповерења демократе ће морати све више да се баве будућношћу странке, имајући у виду да се већ улази у кампању за изборе за Конгрес 2022. године“, објашњава саговорник Спутњика.

И Европљани да извуку поуке

Он напомиње да из збивања у Авганистану и Европљани треба да извуку своје поуке, конкретно, да ЕУ не може да се поузда у САД.

„Због тога се варају они који мисле да ће Американци или НАТО да решавају проблеме на Балкану. После Авганистана проћи ће дуго времена пре него што Америка буде могла да се бави земљама на периферији својих интереса, а то је и Балкан“, наводи Кесић.

Још једна поука Авганистана, по његовом мишљењу, јесте да није тачна парола председника Џоа Бајдена да се Америка вратила и да је спремна да преузме улогу лидера демократског света.

Сличног је мишљења и Илија Кајтез, који сматра да су дешавања у Авганистану тачка прелома где је јасно да је униполарни свет сишао са светске сцене, али и да је ту показао слабости и НАТО.

„НАТО структура је апсолутно бирократизована, нема разлог да опстаје, јер је после Варшавског пакта изгубила разлог постојања па сад измишља опасности. НАТО је машинерија која је зарибала у песку“, верује Кајтез.

Бојан Билбија напомиње да је у том светлу потпуно примерена оцена шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова да главни закључак који Америка може да извуче после Авганистана јесте да никог не треба да учи како да живи, а посебно не силом.

„САД то више не могу јер су ојачале Русија и Кина и не само да су ојачале, него имају веома усаглашену спољнополитичку агенду. То је разлог зашто то наметање више не може да прође“, закључује Билбија.