Колико су за најмлађе ђаке збуњујућа правила ношења маске

Колико год некоме изгледала збуњујућа епидемиолошка правила у школама са честим скидањем и стављањем маски, поготово за млађе школарце, а нарочито прваке, деца брзо прихвате правила. Ту је кључна улога учитеља, не само као ауторитета него и узора деци.

То је показала прошлогодишња пракса, каже за Спутњик дечји психолог Гордана Мијалковић, која сматра да родитељи, поготово првака, не треба посебно да брину због тога.

Према правилима са којима су родитељи и деца већ упознати, ношење маске је обавезно од уласка у школу па све до одласка у клупу. Када су у клупи не морају да је носе изузев приликом одговарања и током сваког разговора. Неопходно је, такође, и када ђак није у клупи, када одлази до тоалета, или на одмор.

Збуњени прваци

Како ће то изгледати у пракси, поготово код најмлађих ђака. Хоће ли свићи на то да пре него што од пара у клупи затраже гумицу, или бојицу претходно ставе маску, па када је добују, маску скину. И колико пута тако током три или четири часа наставе и уобичајеног врпољења и неизбежног повременог разговора са оним у клупи иза.

Колико та ситуација са скидањем и стављањем маске за малишане може да буде не само збуњујућа, него и небезбедна поготово што тада рукама додирују маску, што по правилу не би требало, или то раде рукама које у том узрасту, сигурно је, нису сасвим чисте?

Дезинфекција клупе у школи пред почетак наставе

© AP Photo / Cecilia Fabiano

Мијалковићева сматра да ипак нема разлога за претерану бригу родитеља, јер ће деца имати дезинфекцију руку, како је то било и у прошлој години и показало се да то није проблем.

„Учитељи ће бити ти који ће регулисати понашање и све мере које су у питању. Они су већ искусни, имали су прошле године разне ситуације, знају на шта треба да обрате пажњу, али је неопходна и јасна инструкција родитеља, односно добра припрема код куће“, истиче наша саговорница.

Посао за учитеље, али и родитеље

Најважније је, како каже, да децу не стављамо у амбивалентну ситуацију да им се једно прича у школи, а друго у кући где би родитељи негирали потребу за ношењем маске.

Због безбедности деце, али и да би се поштовале мере у целом друштву, важно је, сматра она, да порука буде јасна, доследна, без велике драме око тога. По њеној оцени, страх од контакта између деце да је неутралисан током претходне школске године.

Мијалковићева истиче да деца напросто морају да се друже, јер је то природно, али да их треба научити како да воде рачуна о прању руку, о блиском контакту који је дозвољен и оном који у одређеним ситуацијама не треба примењивати.

Учитељ мора бити и узор

Она очекује да ће уследити још прецизнија упутства и да ће бити потребно барем две недеље за прилагођавање и наставника и деце.

Учитељ који носи маску ће сигурно бити узор деци и свакако не би требало да буде стално без маске чак и ако је вакцинисан и удаљен од деце више од метар и по, сматра она. Ако је стално без маске, а деца морају да је носе, онда цео труд пада у воду.

„Учитељ као модел и како примењује инструкције, под којим условима нешто може и не може и када деца гледају како он то ради и спроводи мере, деца се на то оријентишу. Он је кључни саобраћајни знак“, сликовита је саговорница Спутњика.

Она посебно указује на то да је важна доследност, да нема одступања од онога којим путем се кренуло како деца не би била збуњена. Наравно јасно је у којим околностима може да их буде, додаје она. Има деце са одређеним сметњама којима треба више времена да нешто прихвате, али ни од тога не треба правити драму, већ треба дати времена детету да се прилагоди.

Најмлађи се брзо прилагоде

Мијалковићева истиче да деци није потребно много времена да се прилагоде ношењу маски. Више, каже, траје прилагођавање на друге нове ситуације какве су седење у клупи, прихватање правила понашања, да ли можемо да се шетамо током часа, или не, када пишемо, шта пишемо, може ли да се прича на часу… То су они уобичајени изазови који прваци имају и тај део је много значајнији и за то прилагођавање треба много више времена.

Овај део који се односи на епидемиолошке мере већина деце је већ имала прилику да примени и пре школе и ту неће бити проблема да се прилагоде, истиче она напомињући да у пракси као дечји психолог није била у ситуацији да се бави тим проблемом.

Посебно је указала и на то да родитељи могу да помогну не само са едукацијом око ношења маски, него и са поштовањем других правила, да не шаљу дете у школу са неком врстом инфекције, ако кија, кашље, или има температуру.