- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Штит не функционише: Зашто је тако тешко Русији и Америци да се заштите од дронова

© Sputnik / РИА Новости / Уђи у фото-галеријуРуски јуришни дрон "Охотник"
Руски јуришни дрон Охотник - Sputnik Србија, 1920, 29.08.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Копнена војска САД изабрала је компанију „Динетикс“, део корпорације „Леидос“, да направи прототип система за борбу против беспилотних летелица. Систем је добио назив „Неуништиви штит“ (Enduring Shield). На сличним системима ради и Русија. Војни колумниста листа „Газета.ру“ Михаил Ходаренок открива шта је главни проблем борбе против дронова.

Други покушај Америке

Копнена војска САД првобитно је планирала да направи Вишенаменски лансер (MML, Multi-Mission Launcher) као део решења Заштите од индиректног напада (IFPC, Indirect Fires Protection Capability). Међутим, програм је заустављен због „технолошких проблема“.
„Неуништиви штит“ је систем противваздухопловне и противракетне одбране који може да открије ваздушне објекте у окружењу и има могућност да истовремено гађа неколико циљева, тврди пројектант система.
Овај систем је једноставан за коришћење и може се у потпуности користити са Интегрисаним системом борбене контроле (IBCS, Integrated Battle Command System), мрежом која обједињује радиолокаторе, штабове, комуникацијске везе и батерије противваздухопловне и противракетне одбране војске САД и њених савезника.

Копнена војска САД планира да направи, сертификује и достави „прототипове који су спремни за експлоатацију“ до 2023. године, пише портал „Дифенс њуз“. План је да се потпише уговор за производњу 400 лансера и одговарајући број противракета.

О јачању могућности у борби против дронова говорило се и на Међународном војно-техничком форуму „Армија 2021“. Руски концерн „Алмаз Антеј“ почео је да ради на противавионским ракетама малих размера које су предвиђене за уништавање дронова, саопштио је главни конструктор концерна Павел Созинов.

Без вештачке интелигенције се не може

Међутим, ни лансери ни ракете малог калибра нису главни проблем борбе против беспилотних летелица.
Како би почела изградња система противваздухопловне одбране за борбу против дронова свих врста, неопходно је створити ефикасан радарски систем који сада не постоји.
Притом, зоне откривања радио-локацијских станица свих типова морају да обезбеде откривање и пратњу свих могућих ваздушних објеката са изузетно малих висина. Поред тога, практично на свим типовима савремених локатора се мора додати оптички канал. Важно је и да радио-локацијска станица има велику покретљивост, као и да време размештања локатора не буде дуже од пет минута.
Један од најважнијих задатака је производња аутоматизованог система за прикупљање, анализу радио-локацијских информација и проналажење правовремених циљева свим могућим ватреним средствима. Вероватно се и овде не може без вештачке интелигенције, а док период кашњења информација не сме бити већи од неколико секунди.

У борбу против дронова, поред противавионских ракетних система кратког домета, морају се укључити и ратни хеликоптери, који имају специјално обучене посаде и митраљезе калибра 12,7 милиметара. На сваком хеликоптеру их има од 6 до 12.

Неопходно је да се из првог напада онеспособи дрон, јер је могуће да неће бити друге прилике.
Проблем је у томе што не могу сви хеликоптери да стигну све типове дронова, па је за уништавање дронова потребно да се користе авиони типа Јак-130 и чак лаки турбоелисни авиони типа ЕМБ-314 „Супер тукано“ бразилске компаније „Ембрајер“, који имају велики број митраљеза и топова калибра 12,7-23 милиметра.
Поред тога, потребно је и да се специјализована оклопна возила опреме противавионским митраљезима калибра 12,7-30 милиметара, док би њихов број требало да буде од четири па навише. Слична возила би требало да буду предвиђена и за борбу против дронова-камиказа.
Најперспективније средство за борбу против ударних дронова је руски комплекс „Деривација ПВО“, који има аутоматски топ калибра 57 милиметара и велику брзину приликом гађања. Овај систем ће омогућити да се скрати опсег употребе прецизног наоружања дронова, односно да се омогући уништавање дронова пре него што лансирају ракете.
Јаз у цени одбрамбених и нападачких дронова
Са смањењем масе и габарита, као и повећањем броја дронова који учествују само у једном нападу, остаје проблем наоружавања војске ласерским наоружањем, с обзиром да је тренутно главни проблем велики ценовни јаз између нападачких и одбрамбених дронова.
Ударни дрон-камиказа може да кошта неколико стотина долара, а цена противавионске вођене ракете кратког домета може достићи и до неколико десетина хиљада долара.
Примена класичних средстава одбране (противавионског ракетног комплекса и зенитно-ракетног система кратког и дугог домета) против сличних ваздушних објеката може довести до крајњег изнуривања могућности друге стране и уједно повлачи за собом колапс одбрамбено-индустријског комплекса током дугих борбених акција.
Kрајње ефикасно средство борбе против свих типова дронова је примена средстава радио-електронске борбе. Управо радио-електронска борба у значајној мери може да смањи борбене способности дрона, јер сви типови дронова имају радио канале без којих навигација и системи одбране не могу реаговати. Поред тога, ефикасност ће се показати и захваљујући станици за визуелно-оптичко ометање која практично постоји на свим дроновима.
Дрон Орион - Sputnik Србија, 1920, 21.08.2021
Ударни руски дронови „Орион“ и „Сиријус“ модернизовани да боље штите
Све о Русији прочитајте овде.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала