Источна Херцеговина хоће да се одужи Момиру Булатовићу спомеником

Група бораца, учесника одбрамбено-отаџбинског рата из Источне Херцеговине упутила је свим релевантним институцијама у Републици Српској иницијативу да се на путу између Никшића и Билеће, преко пута чувене билећке касарне, поставио споменик у природној величини Момиру Булатовићу, некадашњем председнику Владе СРЈ и председнику Црне Горе.

Миладин Достинић, председник Иницијативног одбора, открива за да би се на тај начин одужили човеку који је најзаслужнији што је овај део Херцеговине остао у саставу Републике Српске.

„На почетку рата у БиХ, 1992. године, одбранили смо се захваљујући тадашњем црногорском руководству. Највећи допринос је дао Момир Булатовић, али никако не треба заборавити ни улогу Мила Ђукановића који нас је снабдевао оружјем. Додуше, он би сада радо да избрише тај део из своје каријере јер је тада био велики Србин. Булатовић никада није заборавио ко је, остао је веран српском роду, па је одиграо кључну улогу и 1995. у Дејтону где је као председник Црне Горе био у српској делегацији у преговорима о прекиду рата у БиХ. Управо захваљујући Булатовићу источна Херцеговина је остала у саставу Српске“, каже Достинић и открива да му је лично Момир Булатовић изнео низ детаља из преговора који су у америчкој војној бази Рајт Петерсон трајали од 1. до 21. новембра 1995.

Првобитно, Требиње и околина требало је да припадну Федерацији БиХ.

„У преговорима о будућим границама РС и Федерације преговори су у једном тренутку запали у ћорсокак због неких два-три одсто територије. Хрвати су тражили да Српска уступи 48 квадратних километара територије Требиња уз дубровачку границу, а да ће заузврат добити Превлаку до половине Молуната као излаз на море.Међутим, Булатовић је директно утицао на Милошевића да око овог дела Српске нема преговора и он га је послушао. Овај део Херцеговине је био и остао српски, а најмање што народ овог дела Српске може да учини јесте да подигне споменик човеку који је за то био најзаслужнији“, тврди Достинић.

Нема јасних планова кад би изградња споменика требало да почне. Достинић каже да много тога зависи од власти Републике Српске, али да ће у случају да изостане та врста подршке, све сами организовати и платити.

Споменик Булатовићу симболично ће се налазити на улазу из Никшића у Билећу – преко пута свима познате и чувене Билећке касарне.

„Реч је о путу поред кога пролазе сви који иду према мору, било из источног дела Српске и Србије или из Требиња. Ово место је и на само неколико километара ваздушне линије од чувеног Вучијег дола, на коме су 1876. црногорски и херцеговачки батаљони до ногу потукли турску војску“, каже Достинић за Вести.

Уз помоћ Бога и дијаспоре

Споменик би коштао око 50.000 евра, а своје прилоге су већ најавиле бројне организације из РС, Црне Горе, али и дијаспоре.

„Надамо се да ћемо уз помоћ Бога, добрих људи и патриота, нашу идеју спровести до краја у што крајњем року или како би наш народ казао: “Како људски ваља и требује”, прича Достинић који је пре неколико година водио акцију прикупљања помоћи свим Србима оптуженима за ратне злочине.

„За непуне две године сакупили смо око 50.000 евра. Поносан сам што смо успели да свака породица осумњиченог, било у Хашком трибуналу или пред Судом БиХ добије помоћ“, истиче Достинић.