Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Греция на глобусе с флагами - Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Могу ли Вучић, Милановић и Ердоган да смире Босну

CC0 / / Босна и Херцеговина - илустрација
Босна и Херцеговина - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 30.08.2021
Пратите нас
Евентуално посредовање Србије и Хрватске у преговорима о будућности БиХ утемељено је, како у обавезама које произилазе из Дејтонског споразума, тако и због културолошких и етничких веза које ове земље имају са народима које у БиХ живе. Посредовање Турске оправдано је због улоге велике силе и утицаја на Бошњаке.
Идеју о укључивању Србије, Хрватске и Турске, односно њихових председника Александра Вучића, Зорана Милановића и Реџепа Тајипа Ердогана као посредника у разговорима о будућности БиХ изнео је представник Срба у Председништву БиХ Милорад Додик након састанка са турским председником.

Дијалог у БиХ уз помоћ Србије, Хрватске и Турске

Неколико је разлога за укључивање Србије и Хрватске у разговоре о будућности БиХ, каже политиколог из Бањалуке Војислав Савић.
Први је тај што су у БиХ Срби и Хрвати конститутивни народи – Србија и Хрватска треба да се брину о својим сународницима; други основ произилази из обавеза које су обе земље преузеле као потписнице Дејтонског споразума.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик - Sputnik Србија, 1920, 29.08.2021
РЕГИОН
Додик: Ситуацију у БиХ могуће решити уз посредовање Турске, Србије и Хрватске
Што се Турске тиче, она би, према Савићевим речима, могла да игра улогу земље која може да изврши утицај на бошњачку политичку елиту која има културолошки утицај на Бошњаке, али и као велика сила на глобалном нивоу.
„Не може се рећи да је Турска исто што и Србија и Хрватска, али, ако је Бошњацима потребан неки екстерни партнер, као посредник или као адреса за верификацију њихових интереса, онда мислим да то свакако може допринети квалитету разговора“, сматра Савић.
Укључивање Србије, Хрватске и Турске у разговоре о будућности БиХ не могу да искључе посредовање и других сила, потписница Дејтонског споразума, који је, према Савићевим речима, оквир за разговоре. Савић ту пре свега мисли на Русију и Сједињене државе.

Дејтонски споразум је исходиште преговора

Према мишљењу Милана Ситарског из мостарског Института за друштвено-политичка истраживања, свако посредовање у дијалогу о будућности БиХ је добродошло, с обзиром на дуготрајне системске блокаде које онемогућавају функционисање власти на различитим нивоима. Из тога произилази да је дијалог између два ентитета и три конститутивна народа нужан, као и да је евентуално посредовање Вучића, Милановића и Ердогана добродошло.
Милорад Додик  - Sputnik Србија, 1920, 28.08.2021
Додик: Мислим да је Ердоган дубоко свестан подељености у БиХ
Међутим, дијалог не може да се води као да се пише по празној табли – постоји Дејтонско устројство БиХ и разговори о будућности те државе морају почети од духа Дејтонског споразума. Оно што се у разговорима не може распаковати је устројство БиХ као државе са два ентитета и три конститутивна народа.
„Преговори могу и треба да се воде око тога како да се спрече даља изигравања тог духа дејтонског устава тако што би се, као што се досада више пута дешавало, заобилазило представљање конститутивних народа и у Председништву БиХ и у Домовима народа на државном и на ентитетским нивоима. То је оно око чега треба да се воде преговори, а добродошли су сви међународни актери“, напомиње наш саговорник.
Посредовање Србије, Хрватске и Турске око питања која муче БиХ већ је легитимисано постојањем две трилатерале, додаје Ситарски. Једне, БиХ-Србија-Турска и друге, БиХ-Хрватска-Турска. То су, према његовим речима, већ уходани механизми комуникације у које би могли да се укључе и чланови Председништва БиХ.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган на састанку са члановима Председништва БиХ - Sputnik Србија, 1920, 27.08.2021
РЕГИОН
Додик: Позивам пријатеље, Ердогана и Вучића
Међутим, због тога што Председништво БиХ има, како Ситарски наводи, крњи легитимитет, јер Хрвати не признају Жељка Комшића као свог представника у највишем политичком органу БиХ, потребно је, можда у дијалог укључити и друге актере.
„Тако да би требало, можда, уместо или уз чланове Председништва, укључити и представнике Парламентарне скупштине, то јест чланове Колегијума оба дома, Представничког и Дома народа ПС БиХ“, истиче Ситарски.
Ипак, према његовим речима, посредници могу да буду само посредници – одлуке зависе од политичких фактора БиХ и ниодкога више.
„Коначна одлука о било каквом устројству или преустројству БиХ на крају мора бити дело овдашњих политичара. У Уставу БиХ постоје јасно дефинисане пропозиције како се он мења у Парламентарној скупштини – треба постићи одговарајуће двотрећинске већине у оба дома и ту не могу помоћи никакви страни државници у смислу да замене парламентарне странке у државном парламенту“, закључује Ситарски.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала