Пентагон о рањивости свог ПВО система: Беспомоћни смо

Амерички војници признали су да су беспомоћни против руског и кинеског стратешког нуклеарног наоружања. Агенција за противракетну одбрану (Missile Defense Agency, MDA) објавила је да планира да направи нов многослојни систем противракетне одбране.

Вашингтон се нада да ће нови систем поуздано штитити територију земље у борби против најмодернијих ударних комплекса.

Системски проблеми комплекса

Са појавом најновијих руских средстава нуклеарног уздржавања, као што је руска супертешка интерконтинентална балистичка ракета „Сармат“ и хиперсонични ракетни комплекс „Авангард“, у Пентагону већ отворено говоре: Москва је претекла Вашингтон у војној технологији. Могућности националног система противракетне одбране (ПРО) су недовољне да би се бар делимично смањила потенцијална штета у случају трећег светског рата. У агенцији сматрају да је потребан други приступ.

Данас Америку од масовног напада интерконтиненталних балистичких ракета чува неколико десетина копнених противавионских ракета ГБМД (Копнена одбрана за пресретање ракета) које се налазе на Аљасци и у Калифорнији. Оне су предвиђене за хватање балистичких ракета на средњем делу путање у свемиру. Три стационарна радара PAVE PAWS на важним стратешким правцима издају наредбе пресретачима који уништавају ракете и њихову муницију.

Овај систем је уведен 2005. године, али је тек половина циљева била погођена. Америчка влада је била незадовољна лошим резултатима и високом ценом ПРО.

Вашингтон је средином 2010. године потрошио скоро шест милијарди долара на развој нових делова за ракете према програму Redesigned Kill Vehicle (RKV). Међутим, 2019. године је пројекат обустављен. Према подацима из медија, пронађени су озбиљни недостаци на конструкцији, али је систем добио још једну шансу.

У априлу 2020. године Пентагон је наручио да се направе пресретачи наредне генерације по програму Next-Generation Interceptor (NGI). У употребу ће ући највероватније у другој половини 2020-их. До тада ће о безбедности САД бринути друга средства, међу којима и елементи регионалне ПРО у разним деловима Земље.

Морски штит

Први ешалон перспективног система су бродови са противракетним системима „Иџис“ и противракетама „Стандард“, разарачи „Арли Берк“ и крстарице „Тицондерога“. Већина дежура у Тихом океану и представља мобилни штит против кинеских и севернокорејских ракета. Према новој концепцији Агенције за противракетну одбрану део бродова ће бити премештен поред америчке обале.

Американци су у новембру прошле године испитали следећи тип пресретача „Стандард“ СМ-3 Блок IIA. Он је изнад Хаваја успешно уништио мету која имитира моноблоковску интерконтиненталну балистичку ракету. Ускоро ће модернизован „Стандард“ примењивати против сложенијих балистичких циљева и средстава противракетне одбране.

САД не искључује могућност да се на њиховој територији лоцирају копнене варијанте система противракетне одбране „Иџис ашор“. Сличне комплексе су американци поставили и у Пољској и Румунији. Планирали су да их поставе и у Јапану, али је Токио одбио. Претпоставља се да ће управо „Иџис“ бити друга граница противракетне одбране.

Против хиперсоничности

Последња граница су копнени комплекси малог радијуса деловања, системи „THAAD“. Сада се такви системи користе у Јужној Кореји и на територији Гуаму. Пре годину и по дана агенција је тражила 273 милиона долара за њихову модернизацију. „THAAD“ има задатак да пресреће блокове ракета на крајњем делу лета. Колико ће њих бити потребно да се покрије САД није познато.

„Најсложенији задатак, који је пред нама, је повезивање сва три слоја перспективне противракетне одбране у једну целину. Како би се искоординисале акције потребно је направити ефикасну комуникациону мрежу и интегрисати у систем комплексе ПВО ‘Патриот’. Официри који руководе противракетном одбраном земље морају имати избор која средства могу да користе у једном или другом тренутку“, рекао је директор Агенције за противракетну одбрану и вице-адмирал Џон Хил.

Модернизација ПРО још није завршена и Пентагон мора да реши низ проблема. Прво, није познато колико је бродова потребно, друго, за сада нема јединствене контроле многослојног система ПРО и треће, није доказана ефикасност перспективних комплекса против најновијег руског и кинеског наоружања.

Аналитичари америчког универзитета Хадсон су прошле недеље дошли до закључка да није тако лако повећати број ракета. Поред тога, Пентагон мора и да развија авијацију на рачун мобилних пресретача на савременим ловцима. Важну улогу ће имати и сателити орбиталне групе који ће пратити циљеве на свим деловима лета.

Према мишљењу експерата, савремена америчка ПРО може да уништи само релативно споре ракете које лете предвидљивом рутом. Конструкторима предстоји још да схвате како се уништавају маневарски борбени блокови који лете ка мети хиперсоничном брзином.