Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Одлука Кине која би била шокантна на Западу: Како не одгајати младе варваре

Гејмер - Sputnik Србија, 1920, 31.08.2021
Пратите нас
Одлука Кине да малолетним лицима ограничи време за онлајн игре како би смањила степен зависности од таквих садржаја отворила је питање зашто је казна са смислом табу тема у савременом друштву.
Док је у Кини онлајн гејминг компанијама забрањено да нуде своје услуге малолетницима ван прописаних термина – искључиво је дозвољено по сат времена петком, викендом и за празнике- на другој хемисфери овакве рестрикције сматрају се ударом на основна права и слободе.
Да ли се у свету успона безначајности, иза апсолутне слободе крије потреба за неком врстом поробљавања у виртуелним садржајима?
Антрополог Бојан Јовановић каже да је казна или репресивна мера део културе која није поље неограничене, бескрајне слободе, већ реалност која је одређена низом правила и закона.
„Они који инсистирају на апсолутној слободи знају какве су последице таквог става и они их у свом дворишту не примењују. Онај ко на томе инсистира нека покуша сам да одгаја дете на тим начелима. То је контрапродуктивно. То има другу идеолошку поруку, да се створе такви појединци којима је наводно дозвољено све али уколико се њихово понашање коси са правилима оних који успостављају такве форме понашања, веома брзо ће доћи до конфликта“.

Суноврат у дивљаштво

Примена казне која подразумева ограничење слободе, указује наш саговорник, овде је у циљу формирања појединца, пре свега младих људских бића, у васпитном и образовном процесу, као и одржавање тих формираних појединаца у статусу зрелих и одговорних личности.
„Кршење правила и закона подразумева и одређене репресивне или казнене мере. Уколико се не поштују правила културе и допусти слободно понашање, онда се уместо живота у култури и цивилизацији људи сурвавају у дивљаштво и варварство. Пример таквог односа су и ријалити програми који се свакодневно приказују на нашим телевизијама, а у којима су некултура, туче, вербална и физичка агресија скопчани са неморалом и промискуитетним односима. То показује као у огледалу какви можемо да будемо без правила и ограничења и важно је упозорење да пре казне треба да се поштују неопходна правила“.
Истраживање које је својевремено објављено у међународном часопису BMC Psychiatry, а у којем је учествовало 42 хиљаде младих људи, показала је да проблематично коришћење мобилних телефона отвара простор за озбиљно разматрање забране коришћења. Налази студије показали су да чак 23 одсто испитаника показује зависност, а као пратеће појаве регистровани су стрес, депресивно расположење, недостатак сна и смањена постигнућа у школи.

Између два погледа на свет

Бојан Јовановић упозорава да је погрешно мислити да се деца могу одгајати у љубави без поштовања правила у едукативном смислу јер то доводи до нежељених последица са којима се суочавамо. Он додаје да оно што важи за ријалити програме може да се односи и на коришћење онлајн садржаја без контроле.
„Ми се суочавамо са проблемом злоупотребе где деца бивају жртве или злоупотреба или су мотивисана да сама другима нанесу неко зло. Дакле, гледано са универзалног становишта, ограничења су оправдана, а кршење ограничења и правила претпоставља и казне. Не може бити културе без механизма који подразумева стимулансе за оне који поштују правила, и наравно репресивне и казнене мере за оне који их крше. Ми као људска бића можемо да опстанемо само у контексту тих правила. То је универзалан модел“.
На питање, да ли ми можемо говорити о борби два погледа на свет у којој се овај који заговара казну са смислом намеће као вредносно доминантнији, Јовановић каже да треба избегавати крајности - и неограничену слободу и строге репресије и казнене мере.
„Решење је у синтези тога. Човеку је потребна слобода која не сме бити неограничена како због последица сурвавања у дивљаштво не би од младих људи правили младе варваре. Отуда је потребно указати на обавезност ограничења јер само човек каквим га познајемо у хуманим условима може и даље да постоји. Млади човек у процесу индивидуализације мора да схвати то ограничење које није само спољне природе, да осети потребу да се оно интериоризује, да постане део његовог етичког система, да из тога не може имати штету већ само корист, утолико већу што је то ограничење услов новог задовољства - у култури, у духовности и у расту који подразумева висину. Тек тада човек досеже духовне нивое којима стално стреми, и наравно на којима он осећа много веће задовољство од онога које би остваривао у неспутаној слободи“.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала