Запад ударио на бедем: Два разлога што се преко раскола стварају „џепне цркве“ у православљу

Прави разлог раскола који Запад покушава да унесе у православне цркве, укључујући Руску и Српску, јесте што су оне постале истурени бедем традиционалних вредности и инструмент одбране суверенитета земље, оцењује руски експерт Роман Лункин.

У политичком смислу постоје два разлога уношења раскола у православне цркве, каже за Спутњик Лункин, коментаришући упозорење шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова да је Руска православна црква под притиском из САД с циљем уништења православно јединства, а да је и СПЦ на мети снажних напада.

Покушај стварања „џепних цркава“

Први разлог је, према речима Лункина, афирмисање антируске позиције и поткопавање интереса православља.

„Стварањем таквих ’џепних цркава‘ покушавају да изграде локалпатриотску позицију у оквиру антируског дискурса. Други разлог је што је ’џепна црква‘ увек удобна за власт. Рецимо, за власт у Подгорици која се оријентише на Запад, САД, НАТО“, наглашава Лункин, заменик директора Института за Европу Руске академије наука.

Он додаје да Лавров доста тачно указује на општу тенденцију која је данас карактеристична за улогу верског фактора у међународним односима.

„Лавров скреће пажњу на западни утицај и покушај мешања у међуверске односе, посебно међу различитим православним црквама, као и на тежњу да се унесе раскол у православне цркве низа држава. А циљ тог раскола је да подржи антируска расположења“, објашњава Лункин.

Он у том контексту посебно апострофира Украјину, где су већ дуго на делу настојања да се подршком расколницима поткопају темељи канонске Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

„Недавна посета цариградског патријарха Вартоломеја Украјини имала је задатак пре свега да се морално и политички подржи украјинска црква коју је на бази Кијевске патријаршије формирао бивши председник Петро Порошенко како би конкурисао Украјинској православној цркви Московске патријаршије. Вартоломеј уноси раскол у украјинско друштво, покушавајући да не примећује демонстрације против политике цариградске патријаршије у Украјини које су се одржавале током његове посете“, подсећа Лункин.

Разлози удара на СПЦ

Кад је реч о притиску на СПЦ, он оцењује да је ситуација око Српске цркве исполитизована између осталог и зато што је она пријатељски настројена према Руској православној цркви, али и зато што је једна од најутицајнијих институција на Балкану, способна да окупи око себе велики број људи.

„Раскол није нова ситуација, она траје годинама, а покушавају да га организују власти Црне Горе и Северне Македоније. У Црној Гори су ти покушаји били безуспешни, јер тамо нема оправданих разлога за раскол. Власт је зато кренула другим путем, усвајањем закона о одузимању имовине СПЦ и одбијању да се потпише Темељни уговор. А све су то заправо покушаји да се црногорска митрополија одвоји од СПЦ“, уверен је Лункин, који додаје да су резултат тога биле литије а затим и пораз партије Мила Ђукановића на изборима прошле године.

Лавров је, како каже руски стручњак, исправно уочио заједничке одлике ситуације у различитим земљама, када православље постаје истурени бедем традиционалних вредности и пријатељства с Русијом. „Зато и јесте православна црква постала инструмент за одбрану суверенитета земаља и отпора томе да их прогутају САД и НАТО“, закључује Лункин.