Минск: Ситуација са мигрантима из Авганистана све сложенија

Заменик председника државног пограничног комитета Белорусије Роман Подлињев је изјавио да ће очекивани талас миграната из Авганистана искомликовати ситуацију са нелегалном миграцијом на белоруској граници, притом, екстремисти се могу кретати претварајући се да су мигранти.

„Мислим да ће се то одразити на ситуацију са нелегалним мигрантима кроз Белорусију. Предуслов да се мигранти крећу преко територије Белорусије представља потврда ЕУ о спремности да на своју територију приме грађане из региона у којима су актуелни сукоби“, рекао је Подлињев.

Он је напоменуо да је у току „први талас“ миграната из Авганистана који су сарађивали са западним земљама, зато су тамо и кренули.

„Ми знамо да ће се талас миграната из Авганистана, који су преко Белорусије кренули у Европу, повећати. То им омогућавају и границе које су отворене између земаља ЗНД-а. Очекује се да ће у Авганистану бити жаришта отпора талибанима, што би могло довести до грађанског рата и новог таласа избеглица“, наставио је саговорник.

Он је додао и да ће се ситуација са мигрантима само компликовати, што може бити пропраћено разним злочинима, трговином оружјем и наркотицима, ширењем идеје радикалног исламизма, као и кретањем избеглица и терориста на територији ЕУ.

Подлињев је навео да је тема миграната из Авганистана подигнута и у оквиру пограничних служби ЗНД-а, као и да ће се предузети одговарајуће мере према мигрантима који покушају да на незаконит начин уђу у Белорусију. Међутим, поред авганистанских миграната, ту су и мигранти из Ирака, Сомалије и других нестабилних држава.

Минск не ствара миграциону кризу

Подлињев је коментарисао и оптужбе европски држава да власти Белорусије намеравају да створе миграциону кризу на граници са ЕУ и да, наводно, извозе нелегалне мигранте и навео, да су ове оптужбе неосноване.

Он је напоменуо да су и претходних година биле сличне ситуације са приливом нелегалних миграната преко Белорусије, али да су се тада сва питања решавала у сарадњи са државама ЕУ и да није било речи о „миграционој кризи“.

„У периоду 2017-2021. године је погранична служба Белорусије привела 1.300 миграната различите националности. У том периоду је скоро сличан број миграната био ухапшен и у Летонији, Литванији и Пољској“, напоменуо је Подлињев.

Летонија, Литванија и Пољска граде ограде

Подлињев сматра да мере које примењују неке државе ЕУ против нелегалних миграната, између осталог и изградња ограде на граници, не решавају проблем и пре свега су усмерене на медије, а не на реално и ефикасније чување граница.

„Ми не схватамо шта раде наше западне колеге. Ми видимо да тамо ради европска агенција ‘Фронтекс’ и да се на граници осим цариника налазе и друге оружане снаге и да се подижу ограде. Пратимо ситуацију и не схватамо поступке пограничне полиције држава Европске уније – они нарушавају све што се може нарушити. Мере које примењују су у великој мери усмерене на медије, а не на ефикасније очување граница“, исткао је Подлињев.

Он је навео да тај проблем може да реши само Европска унија, испуњавајући све формалне процедуре прописане у међународним и европским правним актима, поштујући закон и права миграната.

„Изградњом ограда или повећањем броја војника на граници се не решава проблем, јер се на тај начин само мигранти чешће идентификују и чешће их потискују ка територији Белорусије. Морају се испуњавати међународне обавезе у суседним државама ЕУ. Другог излаза нема. Нико неће мигранте насилно истискивати са границе на територију Белорусије ако они не желе да дођу код нас. За нас се они тамо налазе на законитој основи", констатовао је Подлињев.

Он је такође навео да сматра да међународне организације знају да је белоруски став исправан и закључио да европске институције не осуђују оно што се сада догађа на граници иако су нарушавања очигледна.

У последње време Литванија, Летонија и Пољска јављају о расту броја приведених илегалних миграната на граници са Белорусијом. Белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је да Минск више неће спречавати прилив илегалних миграната у земље ЕУ – због санкција Запада за то нема ни новца ни снаге.

Почетком августа талибани су покренули офанзиву на владине снаге у Авганистану. Талибани су 15. августа ушли у главни град и преузели контролу над председничком палатом. У ноћи 16. августа представник талибанске политичке канцеларије Мухамед Наим изјавио је да је рат у Авганистану завршен, а да ће облик владавине у држави ускоро бити установљен. Једина област коју талибани не контролишу је покрајина Панџшер североисточно од Кабула, један од најмањих региона у земљи по површини и броју становника.