Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Воће које је обећавало велику зараду остаће необрано, узгајивачи чупају засаде

CC0 / / Аронија
Аронија - Sputnik Србија, 1920, 04.09.2021
Пратите нас
Засади ароније на југу Србије и ове године остаће неубрани јер откупна цена од 50 динара коју хладњачари нуде, узгајивачима није прихватљива.
Добринка (73) и Светолик Станковић (76) из Доњег Душника крај Гаџиног Хана, међу првима у Србији одлучили су се за узгајање ароније, али сада намеравају да је добрим делом почупају, јер се из године у годину суочавају са истим проблем – пласманом рода.
Према речима Станковића, хладњачари последње три године или не откупљују то воће или откупљују по цени која је за произвођаче неприхватљива.
„Берачи наплаћују 40 динара по килограму, а хладњачари нам нуде 50 динара. Немамо рачуницу да је беремо. Где су ту наши трошкови око обраде земљишта и бербе. Потребно је обезбедити гајбице, превоз до хладњаче“, казао је Станковић за „Агроклуб“.

Од пет тона рода убрано само 300 килограма

На имању у Доњем Душнику, додао је Станковић, имају 600 жбунова, а с обзиром да сваки жбун има око осам килограма „црних бобица", овогодишњи род је око пет тона.
„Убрали смо 300 килограма ароније за припрему хладно цеђеног сока и нешто мало рода набрали смо за наше сталне купце у Нишу. Имамо и купце који сами долазе и беру. Њима наплаћујемо по килограму 100 динара, међутим, они беру мале количине – пет до десет килограма. Вероватно ће нам остати неубране четири тоне“, истакао је Станковић.
Казао је да ће, када се заврши овогодишња берба почупати најмање половину од 600 жбунова, а слична судбина, додао је, задесиће још неке засаде ароније на југу Србије.
„Наш познаник из околине Лесковца почео је већ да чупа свој засад, а он има 1.800 жбунова. Воћар из Драговља напустио је засад, више га не наводњава и не бере“, казао је наш саговорник.
Према његовим речима, главни проблем са овим воћем је то што је хладњачари у Србији увозе из Пољске и Украјине за свега 80 центи по килограму, јер се у тим земљама сав род бере машински и цена може да буде веома ниска.

Бобице нису слатке

Добринка Станковић казала је да људи у нашој земљи још не прихватају аронију попут неког другог воћа, иако се ради о биљци пореклом из Сибира која је изузетно корисна за имунитет, за побољшање крвне слике и превенцију многих болести.
„Људи очекују да бобице буду слатке, али нису. Оне су опоре јер имају пуно танина. Пуне су витамина, а у себи имају чак и витамин П. Од како је кренула епидемија корона вируса, лекари препоручују у исхрани тамне бобице, међу којима је и аронија“, истакла је Станковићева.
Она је нагласила да је подручје општине Гаџин Хан „богом дано“ за узгајање овог воћа јер се ради о нетакнутој природи на 400 метара надморске висине.
„Не прска се јер је не нападају никакве биљне болести. Потребно је само да се редовно култивира да не би зарасла у траву и коров и да се редовно залива. Када има довољно воде бобице су као црни бисери, а без воде су ситне и скврчене“.
Казала је да су њен супруг и она кренули са производњом ароније како би испунили пензионерске дане, али не морају по сваку цену да је узгајају, преноси Б 92.
Шљива - Sputnik Србија, 1920, 25.08.2021
Шљива као малина: Цена драстично скочила, а биће још виша
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала