Најспорија животиња на свету која може да окрене главу за 270 степени

Испоставило се да постоји више разлога зашто су лењивци тако спори, а лењост није један од њих. Ево неколико ствари које би требало да знате о најспоријој животињи на свету.

1. Лењивци са два и са три прста нису толико слични

Постоје две врсте двопрстих лењивца који припадају породици megalonychidae и четири врсте тропрстих лењивца који припадају породици bradypodidae. Ове две врсте су даљи рођаци и имају неколико значајних разлика.

Док су тропрсти лењивци активни током дана, двопрсти лењивци су ноћне животиње. Тропрсти лењивци су такође мањи и спорији од њихових рођака са два прста.

Ипак, обе породице имају по три прста на ногама. Права разлика се односи на прсте на рукама, на којима једна породица има две, а друга три канџе. Да би се избегла забуна, неке групе, попут Организације за заштиту лењиваца, почињу да их називају двопрстим и тропрстим.

2. Потомци су џиновског лењивца

Двопрсти и тропрсти лењивци су еволуирали од џиновског лењивца, који је био тежак неколико тона и који је био висок скоро четири метра. Ова животиња је изумрла пре око 10.000 година, вероватно зато што је била плен древних људи.

3. Не би прошли тест код очног

Лењивци и нису толико познати по својим оштрим чулима, а ово је нарочито тачно за њихов вид. Женка тропрстог лењивца не може да препозна своје младунче на удаљености од једног и по метра, а примећено је да и мужјаци покушавају да се боре са сличне удаљености.

Научници кажу да је крива мутација гена. Тропрсти лењивци су рођени без купастих ћелија у својим очима, које су им потребне за откривање боја. Као резултат, они виде црно-бело и у лошијој резолуцији.

4. Они су изузетно добри пливачи

Лењивци су невероватно спори на копну. Њихове ноге су слабе, тако да морају да користе руке и снагу горњег тела да би се повукли напред. Ипак, у води се могу кретати три пута брже.

Њихове дугачке руке их чине вештим пливачима, а могу задржати дах под водом до 40 минута. Ако је у близини водени ток, лењивци могу да ускоче и искористе воду као пречицу за брзу навигацију шумом.

5. Њихова „лењост“ је тактика преживљавања

Лењивци се крећу брзином од два, два и по метра у минуту. Заиста, тропрсти лењивци су најспорије животиње на Земљи. Када су животиње по први пут документоване у научним текстовима из 18. века, они су оштро описани као „најнижи облик постојања“.

Али због своје спорости нису умрли. Лењивци углавном зависе од лишћа, а њиховом стомаку од четири дела је понекад потребно и месец дана да свари један оброк.

Лишће није довољно хранљиво, тако да лењивци морају да сачувају што више енергије – што значи мање кретања. И још нешто, њихово споро кретање им помаже да остану непримећени од стране грабљивица које се ослањају на вид како би ловиле.

6. На њиховом крзну често расту алге

Лењивци и алге зависе једни од других. Студије су показале да се понекад алге пренесу са мајке на њену бебу, а пренос је обострано важан и за животиње и за биљке.

Дуго крзно лењивца које лако апсорбује воду чини угодан дом за алге, док са друге стране лењивци добијају зеленкасто крзно које им помаже при камуфлирању. Такође, лењивци једу алге, што им омогућава потребан извор хранљивих материја.

7. Тропрсти лењивци могу да окрећу своје главе за 270 степени

Ова способност ставља тропрсте лењивце у исту категорију са многим совама. Ова могућност може припасти структури костију. Лењивци имају додатни пршљен на основи врата који им омогућава да гледају у свим правцима са лакоћом. Иако ове животиње нису сјајне у одбрани, бар могу видети када опасност прилази.

8. За тако беспомоћно створење, живе веома дуго

У просеку лењивци живе око 20 година, док неке врсте живе и дуже у заточеништву. Најстарији лењивац на свету - женка двопрстог Хофмановог лењивца по имену Мис Си - умрла је прошле године са 43 године. Она је провела читав живот у зоолошком врту Аделаиде у Аустралији, преноси портал ДДЛ.