Русија модернизује ловац Су-57: „Уче“ га да лети даље и тик уз дронове

Најперспективнији руски војни авион Су-57 ће у наредних неколико година добити нову авионску електронику, постаће опаснији за потенцијалне противнике, али и лакши за коришћење помоћу виртуелне стварности.

Ови авиони су у Ваздушно-космичким снагама Русије почели да се користе 2020. године и првим уговором била је предвиђена испорука 76 авиона. Зашто се тако брзо ради на њиховој модернизацији?

Реч је о томе да је модернизација планирана још до усвајања базне верзије авиона. Програм производње ПАК ФА (Перспективног авијационог комплекса напредне авијације Су-57) је предвиђао две фазе.

Прва фаза је модернизовани мотор авиона четврте генерације АЛ-41Ф1 који је моћан и има све предности авиона пете генерације, али је направљен технологијама из периода 1980-2000. године.

Са таквим мотором Су-57 може да има једну од основних особина авиона пете генерације – могућност да лети хиперсоничном брзином без укључивања пуне снаге у раду мотора, односно хиперсоничном крстарећом брзином.

Хиперсонична брзина крстарења – зашто је она важна?

Ствар је у томе да сви авиони четврте и ранијих генерација могу да лете хиперсоничном брзином само када мотор ради у пуној снази.

Приликом рада мотора у пуној снази они дају максималну снагу, али и користе велике количине горива. Домет лета било ког хиперсоничног авиона се може неколико пута разликовати од домета крстарења подзвучном брзином и то представља проблем, али који се може решити.

Рад мотора у пуној снази смањује радијус борбене примене авиона. При „званичном“ домету од неколико хиљада километара он може да нападне циљ који је максимално удаљен 500-700 километара. Проблем се решава инсталирањем најсавременијег мотора, који ће омогућити лет суперсоничном брзином до 1.000 километара, па чак и више.

Хиперсонична брзина крстарења омогућава да се авион налази краће у зонама противваздухопловне одбране. То је веома важно за пробој у дубину непријатељске одбране. Пре свега, јер су авиони пете генерације вишенаменски, односно, могу ефикасно да учествују како у ваздушним борбама, тако и у реализацији ударних мисија.

План је да се у другој фази Су-57 оснажи најсавременијим мотором који ће омогућити да се у потпуности реализује целокупан потенцијал авиона. Хиперсонично крстарење је ефикасније него код АЛ-41Ф1 што је и основни плус новог мотора.

Нови мотор за Су-57 „предмет 30“ се од краја 2000-их година производи у Русији и често га називају „мотором друге фазе“. У јуну 2015. године је направљен технички пројекат новог мотора и почело је његово склапање. Нови мотор је први пут био испитан 5. децембра 2017. године на авиону Су-57.

Творци мотора су говорили да је то потпуно нов двоконтурни турбореактивни мотор у коме су реализоване све најсавременије тенденције у изградњи мотора, као што су најновији дигитални систем управљања, нови материјали и нова конструкција. Све ово ће омогућити модернизованом авиону Су-57 максималну висину лета, домет, брзину, економичност лета и висок степен експлоатације.

„Паметна“ кабина и виртуелна стварност

Поред мотора, на авиону Су-57 ће бити модернизована и електроника, опрема у кабини авиона и апарати за навигацију. За једанаест година, колико је прошло од првог лета авиона Су-57, у електроници је направљен још један корак у развоју – неке компоненте су постале мање и значајно је побољшан софтвер. Права револуција је настала у сфери компјутера и проширене реалности. Ове технологије нису само приказиване на сајмовима, оне се већ могу примењивати и на реалном наоружању.

Притом, оно што је обавезно приликом примене у сукобима је што могу да значајно скрате време и снагу, на пример, приликом припреме авиона за лет или приликом ремонта. У припреми авиона за лет учествује десетак људи, па је задатак савремене технологије да убрза и олакша ову припрему.

У будућности ће бити реална ситуација да техничар носи виртуелне наочаре помоћу којих ће моћи да види унутрашњост авиона. Како би добио ову информацију, авион мора да има одговарајуће сензоре који ће целокупну информацију предати информационој мрежи авиона у дигиталном облику. Требало би да модернизовани Су-57 то омогуће.

Кабина новог Су-57 ће постати „паметнија” и имаће више стакла. Информација би требало да буде пројектована на било које стакло авиона, као и на кацигу пилота. Информација се може добити са неколико радара Су-57, јер овај авион нема само основни радар, већ и бочне радаре и радаре у носном делу, као и на репу авиона.

Поред тога, авион има и оптичко-електронски систем за надзор ситуације у ваздуху, а може да добије и информацију од других авиона и копнених служби.

И већ је сада реално да авион „зна” за оне циљеве које сам визуелно не може да примети. У развој савремених могућности авиона је и наношење удара на циљ који може да види други авион, на податке другог авиона или чак на бродове или копнене радаре.

План је да производња модернизованог ловца пете генерације Су-57 почне 2025. године.

Рад са беспилотним летелицама

Нова опрема на авиону Су-57 ће омогућити да се авион користи са тешким беспилотним летелицама С-70 „Охотњик”. Захваљујући томе, ескадриле ловаца и тешких дронова могу да контролишу територије које су удаљене хиљадама километара. Потребно је да буде осигурана и размена информација и циљање у оба смера, нови Су-57 мора да зна да ради тик уз дронове, што је и најнеопходније. Друга ствар која је важна је и да може њиме да управља. Од 2024. године се очекује почетак серијске производње тешких ударних дронова и њихова примена у Оружаним снагама Русије.

ВИКЕНД Русија модернизује ловац Су-57: „Уче“ га да лети даље и тик уз дронове77 маневрисања и поузданост.

То ће бити основне фазе модернизације авиона пете генерације Су-57, које ће значајно повећати борбене и информационе могућности. То би могао да буде озбиљан аргумент у споровима на тему супериорности у ваздуху.

Све о Русији

... прочитајте овде.