Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Греция на глобусе с флагами - Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Срби из Македоније упозоравају на могуће манипулације на попису — све замке на једном месту

© Sputnik / Алексей Витвицкий / Уђи у фото-галеријуСпоменик у центру Скопља
Споменик у центру Скопља - Sputnik Србија, 1920, 07.09.2021
Пратите нас
Начин на који се у Северној Македонији врши попис, који је почео 5. септембра, отвара широке могућности за манипулацију. Попис се врши комбинованом методом, што значи да ће се подаци са терена упоређивати са онима које државни органи већ имају, али подаци са терена неће бити прикупљани свуда.
Овако за Спутњик о попису у Северној Македонији говори Иван Стоилковић, посланик Собрања и председник Демократске партије Срба у Северној Македонији.
Скопље  - Sputnik Србија, 1920, 05.09.2021
РЕГИОН
Први попис становништва у Северној Македонији после 20 година
Он напомиње да је његова странка покушала да испослује промене законске регулативе тако што би на терен, због веродостојности података, ишла по два пописивача.

Попис отвара могућности за манипулацију

Такође, истиче он, тражили су да грађани задрже један примерак пописног листа. Према његовим речима, овим мерама била би спречена могућа манипулација подацима. Међутим, ови предлози су одбијени.

„Знате како, не можете да бирате услове до краја, него морате да се уклапате. Ми смо још пре много времена позвали грађане да се масовно одазову на попис, зато што не треба да оставимо другима да кроје нашу судбину. Без обзира на тенденције у државним органима који имају за циљ да пописном операцијом изведу одређене резултате који би одговарали такозваним носиоцима политике у Северној Македонији“, коментарише Стоилковић.

Колико има Албанаца

Када говори о „тенденцијама државних органа“, наш саговорник мисли на намеру да се број Албанаца који живе у Македонији задржи на истом нивоу, ако не и повећа у односу на прошли попис из 2002. Албанци су, верује се, објашњава наш саговорник, најбројнија популација која се из Северне Македоније иселила, махом у западну Европу.

„Са друге стране, имате препоруку Евростата да се пописује не само резидентно, већ и нерезидентно становништво. Код нас се не прави разлика између резидената и нерезидената и то је главни камен-спотицања када је попис у питању“, каже Стоилковић.

Није било притисака на Србе, али…

Никаквих притисака на Србе да се изјашњавају као неко други пред попис није било, али међу грађанима постоји неповерење према држави и према процесу пописа, јер верују да ће број припадника неких других националних заједница бити увећан на рачун Срба и других националних мањина, додаје он.
„Већ сам разговарао са представницима турске националне заједнице. И они се боје резултата пописа, да ће број Албанаца бити увећан преко нас, Турака и других малих заједница, где најлакше може да се интервенише када су резултати пописа у питању“, наводи Стоилковић.
Попис у Северној Македонији коначно је почео да се спроводи након деветнаест година и након бројних политичких перипетија и прегањања између две највеће македонске странке, Социјалдемократског савеза (бивших комуниста) и ВМРО, а онда између њих и албанских партија.

Прескочен попис 2011.

Попис је последњи пут извршен 2002. и требало је да поново буде обављен 2011. Међутим, он је прекинут због сумње у фалсификовање података. Специјално јавно тужилаштво покренуло је истрагу 2018. и осумњичило бившег премијера Николу Груевског и лидера албанске Демократске уније за интеграцију (ДУИ) Алија Ахметија за злоупотребу службене дужности.
И попис који је почео 5. септембра заправо је требало да буде обављен у априлу. Међутим, одложен је због епидемије ковида, а усвајање закона о попису почетком године такође није прошло без трзавица.
Попис у Северној Македонији је више политичко питање него статистичка операција, јер од његових резултата зависи примена Охридског споразума из 2001. Према уставним одредбама усвојеним пошто је споразум потписан, степен права на које нека заједница може рачунати зависи од њеног броја.
Уколико број неке националне заједнице у некој општини прелази двадесет одсто, та заједница има одређена права, као што је право на службену употребу језика. Према Стоилковићевим речима, због тога је српској националној заједници у четири општине призната службена употреба српског језика у четири општине.

Локални избори, тест за попис

Премијер Зоран Заев напоменуо је већ да се закони проистекли из Охридског споразума не могу мењати ретроактивно и да је попис само статистичка операција.
Прва провера валидности пописа биће локални избори, који падају непосредно након пописа, објашњава Стоилковић. Биће то први пут да гласачи након гласања остављају отисак прста и диспропорција између броја гласача и броја пописаних, у зависности од тога буде ли је било, може да баци сенку на резултате пописа, закључује он.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала