Свет не може дуго без рата: Зашто Русија повећава број војних резервиста

Одлуку да се број резервиста у руској војсци повећа војни експерти различито тумаче — једни то повезују са претњама које долазе од стране НАТО-а и ситуацијом у Авганистану, док други то виде као уобичајену праксу и потребу да се резервисти обуче на савременој борбеној техници.

Експерти наводе да је тренутно већи број резервиста потребан Русији из више разлога. Први разлог се повезује са модернизацијом руске армије.

Руске оружане снаге имају највећи проценат савременог оружја и војне технике у свом арсеналу, с обзиром да је руска војска модернизовала чак 71 одсто укупног арсенала којим располаже.

Разлози за већи број резервиста

Због тога је, истичу експерти, резервисте неопходно обучити да рукују савременим, високопрецизним оружјем.

„Резервисти су већ служили војску, али се војна техника мења. Војска набавља све више нове опреме, напредније, па резервисте треба обучити како да овладају новом техником, новим тенковима, новим системима противваздушне одбране и тако даље. У случају рата резервисти морају да буду већ обучени и то је исправно“, оценио је руски експерт Олег Глазунов.

Још један разлог због кога је донета одлука о повећању броја резервиста су предстојеће руско-белоруско вежбе „Запад-2021“, које ће бити одржане од 10. до 16. септембра на територији две земље, а на којима ће учествовати 200 хиљада војника, укључујући и око две хиљаде војника ОДКБ-а и ШОС, преко 80 авиона и хеликоптера, до 760 јединица војне опреме. Концепт вежби заснован је на једној од могућих опција ескалације војно-политичке ситуације против условне државе.

Руска и белоруска страна су раније више пута изјављивале о одбрамбеној природи предстојећих маневара, истичући да маневри нису уперени ни против кога.

Руско Министарство одбране је саопштило да су јединице, заједно са резервистима, пребачене у Калињинградску област ради учешћа у вежбама „Запад-2021“, где извршавају задатке борбене обуке „како би побољшали своја војна знања, вештине и способности“.

Стручњаци истичу да је учешће резервиста уобичајено на проверама борбене готовости и на великим војним вежбама, с обзиром да резервни састав мора бити спреман у случају заоштравања војно-политичке ситуације или озбиљних сукоба. То је везано са потребом брзе мобилизације и брзог формирања војних јединица, бригада и дивизија, за покривање најугроженијих подручја у случају погоршања војно-политичке ситуације. То може бити и на западу и на југу земље.

НАТО и талибани као претња

Осим тога, руски војни експерти напомињу да се повећање резервиста може повезати и са претњама које долазе од стране НАТО-а, с обзиром да НАТО трупе стално изводе вежбе у близини руских граница и да се дешавају инциденти на руским границама са западним бродовима и авионима, а такође и због чињенице да су САД Русију и Кину прогласиле за главне противнике.

Осим тога, постоји ризик и из Авганистана. Иако се Русија не граничи са том земљом, талибани (терористичка организација забрањена у Русији) би могли да продру у суседне земље, бивше совјетске републике — Узбекистан, Таџикистан и Туркменистана. У случају непредвиђених ситуација, Русија је дужна да пружи војну подршку својим савезницима из ОДКБ -а који се граниче са Авганистаном, а такође и да спречи евентуални продор радикалних талибана у Русију.

Како објашњавају аналитичари, осим редовне руске војске која је на борбеном дежурству, у те сврхе би могли да буду ангажовани и резервисти.

„Као што видимо, свет неће још дуго бити без рата, јер ће се ратови наставити. НАТО је близу наших граница, а талибани нам се практично приближавају, тако да морамо бити спремни да одбијемо претње од сваког непријатеља. Зато је повећање броја резервиста неопходно“, сматра Глазунов.

Ствара се резервна борбена армија

Одлуку о повећању броја резервиста у руској војсци објавило је руско Министарство одбране, али није прецизирало колико резервиста тренутно има у руској армији и за колико би тај број требало да се повећа.

Међутим, у августу је начелник за мобилизацију Јужног војног округа, пуковник Константин Запатоцки рекао да је планирано стварање резервне борбене армије (БАРС) од 38 хиљада људи за тај округ. Како је навео, међу задацима резервиста у том војном округу биће заштита и одбрана посебно важних војних и државних објеката, одржавање реда и мира и отклањање последица природних катастрофа.

Министарство наводи да су грађани који се воде у евиденцији резервног састава опремљени савременом опремом, обезбеђена су им редовна новчана, а такође и адекватна медицинска нега.

Експерти подсећају да је Совјетски Савез примењивао систем редовне војне обуке за лица која су одслужила војни рок, али је тај систем уништен након распада земље, па се тек у последњих неколико година Русија враћа тој старој, доброј традицији.

У новијој руској историји, резервисти се од 2016. године редовно позивају на војне вежбе, које се одржавају од Камчатке до Калињинграда, и од Арктика до Крима.

Према неким проценама, Русија — земља од преко 146 милиона становника — има око милион активних припадника оружаних снага и око два милиона резервиста. Војни стручњаци закључују да је повећање броја резервиста „логична тенденција“, с обзиром да решавање одређених задатака у случају потребе лежи и на резервистима. Осим тога, за велику војну силу каква је Русија веома је важан и мобилизациони ресурс, а процењује се да он у Русији износи преко 30 милиона људи.