Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Дан који је из корена променио Америку /видео/

© Flickr / Cyril AttiasТерористички напад на Светски трговински центар у Њујорку 11. септембaра 2001. године
Терористички напад на Светски трговински центар у Њујорку 11. септембaра 2001. године  - Sputnik Србија, 1920, 10.09.2021
Пратите нас
Америка обележава две деценије од најтежег напада на њеном тлу, кад се 19 терориста обрушило авионима на четири мете у Њујорку, Вашингтону и Пенсилванији, убивши 2.977 људи. Тај дан променио је из корена сваки сегмент америчког живота, од мера безбедности на аеродромима, до дугогодишњих ратова, помаме интервенционизма и ограничавања људских права.
Председник Џо Бајден биће четврти председник који ће предводити комеморацију на тзв. Нултој тачки, где су се некада уздизале Куле близнакиње, срушене у тим нападима, али први који то чини након повлачења америчке војске из Авганистана.
По оцени аналитичара из Вашингтона Обрада Кесића, породицама жртава мање смета окончање америчке интервенције у Авганистану, започете управо у оквиру борбе против Ал Каиде као инспиратора напада 11.септембра, нити им смета чак и катастрофални начин на који је повлачење трупа изведено, а много више чињеница да се ни после 20 година не зна пуна истина о тој трагедији.

Породице жртава траже правду

За породице жртава је много већи проблем што траже правду, а на првом месту то значи да се објаве сва документа везана за 11. септембар, поготову она о улози Саудијске Арабије, каже Кесић за Спутњик, имајући и виду да је чак 15 терориста имало саудијски пасош.
Породице су, истиче вашингтонски аналитичар, чак поставиле ултиматум и први пут се десило да шаљу председнику поруку да није пожељан да присуствује комеморацији зато што су их претходни председници лагали и нису дали сву информацију везану за тај напад.
Бајден је, у међувремену, најавио преглед тих докумената да види да ли могу да се пусте у јавност. Очекује се да америчко Министарство правосуђа у наредних шест месеци објави неколико пакета докумената о тим нападима, а први већ до 11. септембра. Политиколог Александар Павић верује, међутим, да ће они кључни документи остати ван домашаја јавности.

„И Доналд Трамп је најавио да ће скинути ознаку тајности са свих докумената везаних за убиство Џона Кенедија па није. А то је било скоро 40 година раније. Земљом управља безбедносни апарат, а они неће пустити ништа што њима не иде у прилог. А очигледно има шта да крију“, сматра Павић, који констатује да у САД у вези са 11. септембром већ дуго постоји неповерење не само породица жртава, већ и јавности уопште.

Откуд теорије завере

Како каже, анкете су још пре 10 година показале да близу 40 одсто испитаника сматра да права верзија читавог догађаја није изашла на видело. Павић подсећа да су бивши високи оперативци ЦИА, њих 25, изнели сумњу у извештај Комисије за 11. септембар објављен 2004. године.

„Ако и не говоримо шта ко тврди, увек постоји детективско правило да треба видети ко је имао највише користи. А за 20 година од 11. септембра потрошено је 6.400 милијарди долара и преко 800.000 људи је страдало у глобалном рату против тероризма. Оснивач ’Викиликса‘ Џулијан Асанж је у једном интервјуу пре 10 година говорио да је Авганистан био операција за извлачење новца из пореских база западних држава и његово преливање у огромне наднационалне безбедносне структуре“, образлаже политиколог.

Објашњавајући откуд толике теорије завере везане за ту трагедију, Павић наводи и шта је амерички генерал Весли Кларк, Србима по злу познат из НАТО агресије 1999, кад је већ био пензионисан испричао на предавању одржаном у октобру 2007. године поводом изласка његове нове књиге. Кларк се присетио како је десет дана после терористичких напада у Пентагону срео тадашњег министра одбране Доналда Рамсфелда, који је на питање шта се то дешава узвратио да „нам нико неће говорити када и где ћемо да бомбардујемо“ . Затим је наишао на једног официра који му је на исто питање одговорио: „Напашћемо Ирак“, да би упитан да ли су можда повезали Садама Хусеина с 11. септембром одговорио: „Не“. Неких шест седмица касније Кларк се поново нашао у Пентагону, поново са истим официром, који је на питање Кларка да ли још увек постоји намера да се нападне Ирак одговорио: „А, не, господине, ствар је много гора. Напашћемо и уништити владе седам држава у року од пет година. Почећемо са Ираком, а затим долазе Сирија, Либан, Либија, Сомалија, Судан и Иран.“
Др Мина Зиројевић са Института за упоредно право додаје да је све што је везано за терористичке нападе 11. септембра потпуно невероватно, почев од околности под којима се то десило, преко тога како су власти реаговале, па до повлачења Американаца из Авганистана.
„Сада 20 година касније очекује се само да се оплачу жртве, а Бајден ће вероватно опет рећи да је и ово у Авганистану била велика победа, иако је јасно да тамо ништа није урађено, а јако је лоше и за човека, а камоли за државу да одустане тако лако од нечег на чему је почивала читава прича о тероризму“, оцењује наша саговорница.

Копча са Балканом

Зиројевићева издваја још један аспект трагичних напада — утицај који је то имало на ограничавање људских права. САД су, наиме, с образложењем борбе против тероризма донеле два закона, о националној безбедности и тзв. Патриотски акт којим су безбедносним структурама дата широка овлашћења, од прислушкивања до других облика задирања у приватност грађана, што се неповратно одразило на стање америчке демократије.

„Та идеја да је Америка демократска земља, као и ЕУ — то више није ни флоскула. Нити они сами разумеју шта је демократија, ни да ли је могућа свуда у истом облику, нити то ради. Како можете да будете против терориста и исламиста, а да овамо тзв. Косово наводно браните од земље која је хришћанска, а још вам је била и пријатељ“, реторички се пита Зиројевићева.

Обрад Кесић налази још једну копчу између терористичких напада на САД и Балкана. Није искључено, каже, да је део докумената везаних за тај догађај уништен. Он подсећа да је бивши саветник за националну безбедност Сенди Бергер својевремено ухапшен јер је уништавао документацију у националној архиви. Иако је обећао да ће рећи који су документи у питању, то никад није откривено, а Кесић верује да би то могли бити они који се тичу умешаности САД у финансирање радикалних исламиста у рату у БиХ ’90-их година.
„У то време цела организација и финансијска структура за пребацивање пара за радикалне исламисте повезана је са БиХ. И ту постоји спој између америчке државе која је деведесетих подржавала радикалне исламисте и потпуно игнорисала шта се дешава што се тиче њиховог позиционирања. То је отворено питање, али и део одговора што се тиче уништених докумената. Јер не може ме нико убедити да су те мреже изграђене и у Европи и у САД између локалних радикалних исламиста и оних који су били на Балкану после Дејтона престале да делују“, уверен је Кесић.
Бивши талибани са оружјем пре њиховог предавања у Џалалабаду, 2015. - Sputnik Србија, 1920, 02.09.2021
Криза у Авганистану
Упозорење стручњака: Јачајте безбедност својих држава – тероризам ће стићи и у Европу
Терористички напад на Њујорк 11. септембра 2001. - Sputnik Србија, 1920, 24.11.2018
Ратне завере: Кенедијево убиство и 11. септембар повезани?
Велеиздаја - Sputnik Србија, 1920, 27.01.2019
„Велеиздаја“: Филм снимљен 1929. године предвидео Други светски рат и 11. септембар
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала