Предузетници, опрез! Поштом стижу уплатнице за упис у базу података која није државна

Предузетници, обратите пажњу на пошту. Фирмама стижу дописи који позивају на упис у базу података, које шаље „Пословна база Србије“. За ту услугу, „Пословна база“ тражи да јој се уплати 4.000 динара у року од пет дана. Плаћање није обавезно, нити је уз питању државна институција, али је врло вероватно реч о превари.

На сајту „Пословне базе Србије“ пише да је то „пројекат компаније ‘Пословна база’ д.о.о, мрежнe бaзе података о пословању пословних субјеката у Србији“. То потврђује и претрага АПР-а, где је заведено име „Пословна база“ д.о.о.

„Пословна база Србије“ – приватна фирма

На сајту се даље наводи да „Пословна база“ шаље „понуде за упис пословним субјектима“ и да грађани могу да „искористе прилику и плате јединствену цену за аутоматску регистрацију података о свом пословном субјекту“, ако су добили „понуду за аутоматску регистрацију“.

Додаје се да „Пословна база“ д.о.о само једном шаље понуду сваком пословном субјекту и да, ако предузетник не одговори, неће више слати понуду за сарадњу, јер ће сматрати да није заинтересован. Наводи се и да предузетници који нису добили понуду могу да се огласе ако контактирају с „Пословном базом“ путем имејла.

На сајту је објашњено и да уласком у базу података пословни подаци предузећа остају трајно унесени у пословну базу података и да су грађани у могућности да самостално и бесплатно ажурирају све потребне информације о својој фирми, како би њихови постојећи и потенцијални клијенти и партнери на порталу „Пословне базе“ могли да се информишу о њиховој компанији.

„Спутњик“ је позвао број телефона „Пословне базе Србије“, али је наишао само на наснимљен мушки глас који даје исте информације као и веб-сајт фирме.

Из Удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије“ тврде да је у питању од раније позната превара, коју сваке године спроводи друга варалица.

„Сваке године се појављује то да се шаљу дописи који подсећају на дописе од АПР-а или неке званичне институције. Циљ је да се људи ‘упецају’ и плате. То је обично неколико хиљада динара, што је превише ситно да би се после подизале појединачне парнице, на шта они рачунају. То је, једноставно, преварантска шема, па ко се ‘упеца’ – ‘упеца’. То им је принцип рада“, предочава Миа Амон из Удружења.

Она подсећа на прошлогодишњу превару у којој је фирма под називом „Дигитална платформа“ предузетницима слала допис у ком их позива на упис у „привредни регистар“, за шта је требало да плате 4.500 динара, односно 15.000 ако не уплате првобитну суму до назначеног рока. Удружење је тада поднело кривичну пријаву против превараната, који су након тога били ухапшени.

„Они то представљају као врсту оглашавања, као да плаћате за оглас. Међутим, све је постављено тако да ви мислите да се уписујете у неки званични регистар. Веома је јасно да је правара у питању. Они се региструју као д.о.о, немају имовину, не одоговарају личном имовином, па после немате кога да тужите, немате одакле да наплатите. Предлажемо свакоме коме стигне, а сумња да је реч о покушају преваре или је платио па схватио да је преварен да поднесе пријаву“, напомиње Миа Амон за „Спутњик“.

Ако би се утврдило да постоји намера преваре, отвара се могућност кривичног гоњења.

© Sputnik / Vitaliy Belousov

/

Уђи у базу фотографија

Могућа кривична одговорност

С друге стране, адвокат Владимир Милошевић не види проблем у понудама „Пословне базе Србије“, већ у јавном наступу те фирме, јер није регистрована као привредно друштво које у свом имену носи реч „Србија“.

„Закон предвиђа посебан поступак за добијање сагласности државног органа да би се било који симбол Републике Србије користио, па тако и сама реч ‘Србија’. Ту може да настане проблем, у смислу незаконитог поступања, јер је предвиђена санкција, пре свега Закона о привредним друштвима, као привредни преступ, у случају да се неко не придржава законских одредби које се тичу, конкретно у овом случају, пословног имена, односно Члана 25 Закона и нема сагласност државног органа, у овом случају, да носи назив ’Србија’“, објашњава Милошевић.

Уколико се испостави да је додавање речи „Србија“ у назив фирме било од кључног значаја за прибављање имовинске користи од других привредних друштава, отвара се могућност кривичног гоњења.

„Ако би се утврдило да постоји намера преваре, онда би се могло говорити о кривичном делу преваре у обављању привредне делатности. Ипак, морам да се оградим, нисам сигуран која би друга намера осим ове била да се дода реч ‘Србија’, али то би се установило у одговарајућем поступку“, истиче Милошевић.

За поменуто кршење Закона о привредним друштвима прописане су казне од 100.000 до 1.000.000 динара за правно лице и од 20.000 до 200.000 динара за одговорно лице у привредном друштву. Ако се докаже да је реч о превари у обављању привредне делатности, казна је од шест месеци до 10 година затвора плус новчани износ.