Све дубља политичка криза у Бразилу: Куда води сукоб председника Болсонара са правосуђем

Да је политичка криза у Бразилу све дубља указује чињеница да је председник те земље Жаир Болсонаро, на недавном митингу на Дан независности, поново упутио низ оптужби на рачун Конгреса и Врховног суда. Иако је неколико дана касније рекао да његова оштра реторика долази у „афекту“, питање је – куда води његов сукоб са правосуђем?

Према речима бившег амбасадора у више земаља Латинске Америке, проф. др Душана Васића, актуелни сукоб Болсонара са судским властима представља кулминацију процеса који траје већ месецима, у којем утицај бразилског председника све више слаби услед његове неспособности и недостатка воље да се на адекватан начин избори са пандемијом која је однела преко 584.000 живота у тој земљи.

Замерају му се, додаје, и превелико ослањање на војне кругове, бројни економски проблеми у држави и уништавање бразилских шума и крчења долине реке Амазон, што је све довело до тога да је Болсонарова популарност почела нагло да опада, чак испод 23 посто.

Све дубља политичка криза

„Свестан да више није у питању да ли ће победити у првом кругу на наредним изборима 2022. године, већ да ли ће уопште успети да се квалификује за други круг, Болсонаро је покушао да повуче потезе којима би преокренуо ствари у своју корист. Један од њих обухватио је иницијативу да се преобликује бразилски изборни закон, према којем је још 2002. године уведена могућност гласања путем имејла. Тај систем је примењиван редовно на изборима и по том систему је и сам Болсонаро 2018. победио на изборима, али у околностима када му популарност опада он је поднео иницијативу да се гласање имејлом замени гласањем на папирним листићима који би се убацивали у изборне кутије. Он је чак и изразио сумњу да ће, уколико се то не спроведе, следећи председнички избори бити лажирани и да их он неће признати, а успут је оптужио и председника Врховног суда и председника Савезне изборне комисије да, изражавајући неразумевање за његову иницијативу, представљају саучеснике једне будуће преваре“, објашњава Васић.

На тај начин је, примећује професор, бразилски председник дошао у сукоб са две врло важне институције у земљи – са националним парламентом и Врховним судом.

„Управо 7. септембра, на Дан независности Бразила, док је у главном граду била организована велика парада и митинг на коме је говорио Болсонаро, Конгрес је заседао и није прихватио његову инцијативу за измену изборног закона, што је изазвало оштре критике председника. Он је ушао у сукоб и са правосуђем, јер је председник Врховног суда покренуо иницијативу за утврђивање кривичне одговорности Болсонара, због недокументованих оптужби да ће суд и изборна комисија допустити изборну превару. Такође, у овом тренутку у бразилским судовима постоји чак 106 тужби поднетих против председника по разним основама, од увреде, преваре, корупције, непоштовања закона, изазивања смртних исхода великог броја Бразилаца због немара током пандемије ковида и тако даље“, напомиње наш саговорник.

Куда води сукоб председника са правосуђем

Губитак подршке на унутрашњем, а све више и на међународном плану, довео је до тога да председник заоштрава своју реторику и игра на карту продубљивања разлика у ионако подељеном бразилском друштву, у тренутку када су му од потенцијалних савезника остали само војни кругови.

„Председник Бразила је направио невероватне уступке официрском кадру када је дошао на власт тако што је увео више од 6000 војних лица у федералне органе власти, колико их није било ни у периоду војне диктатуре у тој земљи која је трајала од 1964. до 1985. године. Међутим, сада се и они колебају, пре свега због конфликта председника са појединим утицајним генералима, адмиралима и официрима, као и због смене министра одбране. Болсонаро је изгубио апсолутну подршку војске и у тим круговима је постало јасно да имају два пута - да наставе да га прате и помогну му да остане на власти, што би значило поновно укидање демократије и увођење диктатуре, или да и сами помогну његовом скидању са власти евентуалним проглашењем ванредног стања којим би му се одузела председничка овлашћења“, указује Васић.

Војска је, додаје бивши амбасадор, суочена и са растућим утицајем левице, коју ће на наредним изборима као кандидат сигурно предводити бивши председник Лула да Силва, па би свакако желела да остане неутрална, али јој сам председник то не дозвољава понављањем да војници и официри представљају политичке чиниоце.

„Са друге стране, велики број судских поступака који се воде против Болсонара може довести до тога да и поступак његове смене у Конгресу постане ефективан. До избора је остало још пуних годину дана и питање је колико дуго ће народни представници у Доњем дому и сенатори у Горњем дому толерисати нападе Болсонара на парламент, Врховни суд и Изборну комисију. Наиме, такви његови поступци указују на то да он не поштује институције и законе Бразила и да их доводи у питање, а на такво нешто је поступак импичмента вероватно реалан одговор“, закључује Душан Васић.