Измене Устава Србије: Пет великих промена

Процедура за измену Устава одмакла је од почетне фазе пошто су више пута пробијени рокови, постављени у оквиру преговора са ЕУ. Скупштински одбор за уставна питања усвојио је нацрте уставних амандмана и уставног закона, а они ће се наћи на јавној расправи следеће недеље. Предложено је пет великих промена које ће изменити начин рада правосуђа.

Kоначно се зна и шта се мења: не само у односу на актуелни Устав, већ и Нацрт уставних амандмана из 2018. године. У Србију ускоро долази и председник Венецијанске комисије, са којом је координиран рад на измени највишег правног акта, преноси РТС.

Владан Петров, члан Радне групе за израду акта о промени Устава и професор уставног права, истиче да је уважен захтев који је долазио и од Европе и од струке, а то је да се извршна и законодавна власт повуку из тела која ће бирати судије.

„Начин избора судија је оно што се суштински мења, јер судије више неће бити биране у Народној скупштини, већ ће то увек чинити Високи савет судства који је сада састављен на суштински другачији начин“, рекао је Петров.

То значи да у избору судија више не учествују министар правде, председник Скупштинског Одбора за правосуђе, али ни председник врховног Kасационог суда, који ће се звати као некад - Врховни суд.

„Још једна важна ствар је што се гарантује апсолутна сталност судијске функције, укида се пробни мандат судија на три године, што је сматрано једним од највећих недостатака важећег Устава. Kатегорички тврдим, Устав гарантује апсолутну сталност судијске функције, што значи да реизбора ни по Уставу не може бити“, додао је професор Петров.

Kада је реч о јавном тужилаштву, две су промене: неће више бити заменика јавних тужилаца. Неће ни, као до сада, јавне тужиоце бирати Скупштина на предлог Владе, већ ће то чинити Високи савет тужилаца.

„Један недостатак је начин избора пет истакнутих правника за чланова Високог савета судства, и други је већина за доношење гласова у Савет од осам у сваком случају. Мислимо да би он могао да буде отклоњен тиме што би био стављен у закон. Ако остане у Уставу, онда ће то бити проблем, јер ћемо долазити или до блокаде тог тела, па оно практично неће постојати или ћемо направити једну трговачку атмосферу“, рекла је Драгана Бољевић из Друштва судија Србије.

Примедба струке јесте да је недељу дана мало за јавну расправу и упознавање са текстом. Пропуштена је, кажу, прилика за промену Устава и у другим областима.

„Задатак да се Устав мења у делу правосуђа јесте постављен кроз процес евроинтеграција. Међутим, подсетимо, Устав из 2006. године је коментарисала и Венецијанска комисија и многе друге одредбе поред ових, ово је била одлична прилика да се о тим критикама расправља и да се промени Устав на свеобухватан начин“, истакла је Катарина Голубовић из ЈУКОМ-а.

Да би промене биле усвојене, неопходна је двотрећинска већина у Скупштини, референдум, па тек онда следи измена Устава. И све то до краја године. Србија је до сада 13 пута мењала Устав. Последњи пут 2006. због разлаза Србије и Црне Горе. Сада због обавезе да домаће законодавство усклади с европским, пише РТС