Кошнице на крововима зграда: Како се мед прави у градовима

Све је мање ливада и медоносних биљака у руралним срединама, што доводи до све већег изумирања пчела последњих година. Решење пчелари проналазе у урбаном пчеларству. Одржавају кошнице на крововима зграда, у градским парковима, двориштима.

На само 20 метара од ауто-пута проф. Зоран Станимировић се са својим асистентима у парку Факултета ветеринарске медицине у Београду бави урбаним пчеларством и каже да нема разлике у квалитету између руралног и урбаног меда.

„Квалитет урбаног и руралног меда је исти, нема разлике. Својствен за врсту чији је мед, чији нектар пчела највише носе. Имамо мешавину од биљака у пролеће, касније иде маслачак, багрем, воће. За урбано пчеларство каже се да даје веће приносе него у руралним условима, где је мед рецимо монофлорни, само багрем, уљена репица, сунцокрет“, рекао је проф. др Зоран Станимировић са Факултета ветеринарске медицине у Београду.

Ни загађење ваздуха, као ни разна испарења у градовима, не утичу на својства меда.

„Пчеле пречишћавају све оно што унесу у кошницу. Радио сам неке експерименте, поред Рудника, пратили смо количину честица и свих других честица које нису утицале на квалитет меда, мада у неким нектарима могу да се нађу остаци тешких метала, али то пчеле исфилтрирају и оставе мед здравим“, истакао је проф. др Зоран Станимировић.

Све више младих је заинтересовано за овај вид пчеларства, који за неке постане и добар извор прихода. А шта је све потребно да се започне урбано пчеларство?

„Прописана регулатива за урбано пчеларство још не постоји. Прво то држава мора да уради, али неки људи на своју руку покушавају, али треба бити јако обазрив, јер играти се са пчелама може бити опасно, уколико нису обезбеђене све мере заштите", напоменуо је професор Станимировић.

Оваква врста пчеларења за људе је хоби, али и бег од стреса. Значај узгајања пчела у градовима је велик и због очувања разноврсности зеленила, пише РТС.