Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Борисав Јовић — сведок судбоносних догађаја на прелому векова

© Медија центар, БеоградБорисав Јовић
Борисав Јовић - Sputnik Србија, 1920, 14.09.2021
Пратите нас
Борисав Јовић у историји ће остати упамћен као један од најутицајнијих политичара у последњим данима Југославије, а касније и као значајан хроничар, који је у својим мемоарским делима и другим књигама сведочио о судбоносном периоду на преласку векова. Он није био пуки извршилац Милошевићеве политике, већ и један од његових најближих сарадника.
Током трајања социјалистичке Југославије, Борисав Јовић, који је преминуо од последица вируса корона у 93. години, био је у самим врховима власти у Југославији и Србији. Био је директор значајних предузећа, савезни министар, потпредседник скупштине Србије, амбасадор… По годишту, припадао је последњој генерацији која је била довољно стасала да се прикључи борби у Другом светском рату.
Борисав Јовић од најутицајнијег политичара до политичког изгнаника
Он је као припадник те генерације учествовао у изградњи социјалистичке Југославије, каже историчар Чедомир Антић; међутим, судбина му је наменила да врхунац политичке каријере доживи у позним годинама.
„До велике моћи дошао је у време успона Слободана Милошевића, чији је био важан сарадник“, напомиње наш саговорник.
О Јовићевом утицају на политичком небу тадашње Србије говори и податак да је, уз Милошевића и Ивицу Дачића, једини председник СПС-а. Место председника уступио му је лично Милошевић, када је због председничке функције у држави морао да поднесе оставку на партијску.
Борисав Јовић - Sputnik Србија, 1920, 13.09.2021
СРБИЈА
Преминуо Борисав Јовић
За Јовићевог партијског друга, некадашњег српског премијера Николу Шаиновића, Јовић је био човек великог искуства, бритког језика и човек који каже све што мисли, што му је, како каже, била и највећа врлина:

„Као председник владе сећам се да сам се са њим често консултовао и то ми је било врло корисно. Он је био човек који ће ти увек рећи оно што мисли, а не оно што желиш да чујеш.

Према Антићевим речима, најдубљи историјски печат је Јовић оставио као последњи председник комплетног Председништва СФРЈ. Вероватно је имао већи утицај на тадашњег председника Србије од било кога. Антић му замера то што је учествовао у доношењу одлука које су, како каже, скупо коштале српски народ.

„Он је настојао да одржи једну државну творевину која је попуштала по свим шавовима, а да није био спреман, баш као ни Милошевић, да предложи њену демократизацију. Напротив, он је покушавао да конзервира стари поредак, чак да, заједно са Милошевићем, врати старе темеље тог поретка“, објашњава Антић и подсећа да је Јовић био тај који је од Председништва СФРЈ 9. марта тражио излазак тенкова ЈНА на београдске улице.

Шаиновић пак, када говори о периоду када је Јовић био у Председништву СФРЈ, напомиње да се радило о веома незахвалној функцији, због тога што су поједини чланови Председништва били носиоци распада државе и пореди тадашњу ситуацију са дијалогом између Београда и Приштине. Као што Аљбин Курти од Србије тражи признање косовске независности као предуслов даљег наставка преговора, тако су и представници Словеније и Хрватске почетком деведесетих тражили независност за своје републике као предуслов даљег дијалога о будућности Југославије.

„Он је повлачио оне потезе који су тада били могући“, објашњава Шаиновић и додаје да било шта што је Јовић тада учинио, ипак није могло да заустави распад Југославије.

Смена због једне реченице у књизи
Јовић је са свих државних и партијских функција смењен непосредно пошто је потписан Дејтонски споразум, а као разлог за смену била је једна реченица у његовој књизи „Последњи дани СФРЈ — извод из дневника“. Јовић је у свом мемоарском делу сведочио о једној Милошевићевој реченици, према Антићевом веровању, реченој узгред о томе како би требало да изгледа будућа југословенска држава без Хрватске и Словеније и која би, осим Србије, БиХ и Црне Горе и можда Македоније, у себе укључила и тадашњу Републику Српску Крајину.
„Многи, попут загребачког професора Дејана Јовића, верују да су то врло искрени мемоари. Милошевићу је сметало то што о догађајима о којима не постоје други документарни извори, сведочи Јовић. То је мисао с почетка 1991, али врло нетипична за Милошевића, очигледно речена у приватном друштву“, истиче Антић.
О разлазу са Милошевићем слично говори и Шаиновић. Јовић и Милошевић, према његовим речима, дошли су у сукоб око гледишта на распад Југославије и улоге коју је играо у Председништву СФРЈ.
Најелегантнији политичар бивше Југославије
Борисав Јовић рођен је 29. октобра 1928. у селу Никшићу код Крагујевца. Завршио је Економски факултет у Београду, где је и докторирао. Његова каријера текла је уобичајено за некога ко је „изабран“ за социјалистичког руководиоца — напредовао је кроз рад у фабрици до директора, а одатле („из привреде“, како се тада говорило) прешао је у политичке структуре, где је врло брзо изабран за савезног министра.
Борисав Јовић, човек који је прекршио „закон ћутања“
Јовићева каријера није увек ишла узлазном путањом. Када се 1974, као савезни министар за економске односе са иностранством, успротивио Титовом предлогу да свака република има своје девизне резерве (што је у том тренутку било противзаконито), кажњен је тако што је смењен и послат за амбасадора у Италију. Биће то, рекли бисмо, много блажа казна од оне коју је претрпео од Слободана Милошевића двадесетак година касније, када је изопштен из јавног живота.
Аутор књиге  Како су Срби изгубили век Борислав Јовић - Sputnik Србија, 1920, 13.09.2016
Јовић: Скинути љагу са Срба
Када се вратио у земљу обављао је функције, али овог пута на републичком нивоу, прво као потпредседник, а касније и као председник Скупштине СР Србије. Борисав Јовић председавао је свечаној седници свих домова Скупштине Србије 28. марта 1989, када су усвојене промене Устава Србије, а истог дана је изабран за представника Србије у Председништву СФРЈ.
Јовић је одударао од социјалистичких апаратчика тадашње југословенске политичке сцене елеганцијом и држањем — одела су му увек била пажљиво скројена и никада се у јавности није могао видети са раздрљеном краватом и без марамице у џепу сакоа. Чувени српски модни креатор Александар Јоксимовић својевремено га је прогласио најелегантнијим југословенским политичарем.
Борисав Јовић - Sputnik Србија, 1920, 14.09.2021
СРБИЈА
Сахрана Борисава Јовића у суботу у Алеји заслужних грађана
Иако смењен због објављене књиге, Јовић је и у данима политичког егзила наставио да пише и објављује. Његове књиге, према речима Чедомира Антића, веома су значајне са историографског становишта. Од 1988. до 2016. објавио је шеснаест књига, а последња је „Како су Срби изгубили век“, у којој, бритким језиком, не штедећи ни себе ни друге, расправља о одговорности југословенских комуниста за кризу у којој се у XX веку нашао српски народ.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала