Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

„Рио Тинто“ одговара на наводе изнете на протесту у Београду

© AFP 2021 / PHILIPPE LOPEZРио Тинто
Рио Тинто - Sputnik Србија, 1920, 15.09.2021
Пратите нас
Компанија „Рио Сава Експлорејшн“ објавила је саопштење у којем одговара на наводе изнете на скупу оджаном 11. септембра у Београду.
Компаније се на почетку осврће на дугогодишњи научни и истраживачки рад у области ископавања руде јадарит, на анализе, моделе и испитивања која су спроведена, а на крају одговара и на наводе који су поменути на протесту.
Саопштење компаније преносимо у целости:
Наша компанија развија пројекат Јадар близу две деценије. То су две деценије научног и инжењерског рада, истраживања, прорачуна, моделовања и пројектовања у којима је учествовало преко 300 стручних и посвећених колега, као и више стотина спољних сарадника из 40 интернационалних компанија и са 10 института и факултета Београдског универзитета - укључујући 40 универзитетских професора.
У том периоду анализирано је преко 38.000 узорака руде, испитано више од 23.000 параметара за анализу земљишта, воде, ваздуха и буке, обављено преко 700 тестова потенцијалног отпада. Дигитални модел рудног тела креиран је од 22 милиона појединачних ћелија. Само једна од пројектних база података садржи преко 21 хиљаду докумената креираних од стране нашег тима у претходном периоду.
Овако обимну научно технолошку базу је тешко у пуном светлу представити заинтересованој јавности, али ју је, нажалост, изузетно лако погрешно интерпретирати. Зато, овим текстом компанија Рио Сава Еxплоратион настоји да упути све грађане на изворе из којих се могу тачно информисати, и где ће добити детаљне и образложене податке. Јер ми верујемо у то да су научне чињенице важне.
На Интернет страни www.riotintoserbia.com можете пронаћи детаље о пројекту Јадар, одговоре на најчешћа питања и нетачне информације, низ презентација, и посебно истичемо видео записе са 4 Отворена састанка. На њима су, путем Интернета, бројни експерти представили најинтресантније теме и одговарали на питања јавности у вези са пројектом. Наставићемо са комуницирањем одговора и надаље и путем наше Фејсбук стране на www.facebook.com/JadarProjekat.
Уз пуно поштовање и подржавање права на критички став, сматрамо да је за доношење мишљења о развоју и утицају овако комплексног пројекта неопходно упутити се у све расположиве материјале и информисати се из релевантних извора. Користећи информације из научних студија и анализа које су већ презентоване јавности, у наставку ћемо и овом приликом изнети чињенице као одговор на нетачне наводе са скупа 11. септембра и из претходног периода. За одговоре на све остале тврдње молимо све заинтересоване да посете нашу интернет страницу.
Детаљи технолошке шеме прераде руде нису познати, а посебан ризик процеса је агресивно третирање сумпорном киселином
Концентрат наше руде неће се агресивно третирати сумпорном киселином – киселина се додаје у фази дигестије да се одржи пХ3, а температура процеса је испод 100 степени, што је температура на којој је ова киселина стабилна. То је разлог што се у поменутом поступку НЕ ствара засићена водена пара која садржи трагове сумпорне киселине, што је потврђено и пилот тестирањима и бројним проверама. Сам процес, је такав да неће и не може бити остатака сумпорне киселине у било ком од отпадних токова (отпад неће бити “кисео”), нити ће сумпор напустити процес у облику гаса сумпор-диоксида, пошто у реакцијама које се одвијају у процесном постројењу не долази до генерисања тог гаса.
Биће уништен биодиверзитет, станиште 130 ендемских и заштићених врста
Површине пројектоване за подземни рудник и постројење за прераду износе нешто преко 200 хектара (за индутрсијске зоне у Србији опредељено преко 20.000 хектара). То је високоурбанизован простор, на којем нису идентификоване ендемске врсте (карактеристичне само за локални простор), а све идентификоване врсте се могу наћи широм западне Србије.
Што се тиче локације просторним планом опредељене за одлагалиште отпада – Штавице, то подручје јесте богатог биодиверзитета и то је студија Биолошког факултета показала. Из тог разлога, компанија има у плану да уложи додатна средства и следеће године настави истраживања на овом подручју, како би се креирале и примениле најсавременије мере у конзервацији врста, а утицаји свели на минимум. То је и један од разлога за покретање поступка измена и допуна Просторног плана подручја посебне намене за увођење алтернативне локације Северни погон и активан рад на решењима за поновно искоришћење индустријског отпада, како ово одлагалиште никада не би било формирано.
У Дрину ће се враћати дестилована вода
Тврдња са протеста да ће се из постројења испуштати дестилована вода, је неистинита, јер на крају процеса пречишћавања вода пролази кроз процес РЕМИНЕРАЛИЗАЦИЈЕ, чиме се обезбеђује присуство есенцијалних минералних материја у води пре испуштања у реку Јадар. Нетачан је и супротан навод да ће се испуштати непречишћена вода која ће својим саставом угрозити водотокове и водоснабдевање низводно до Шапца и Београда. Пројектом је предвиђено да квалитет пречишћене воде одговора прописаном квалитету воде реке Јадар (ИИ класа, као и река Дрина), чиме се осигурава да испуштање отпадних вода ни на који начин не може угрозити прописани квалитет реке, у складу са ЕУ и домаћом регулативом која се односи на очување квалитета водотока. Инвестициона вредност постројења за пречишћавање отпадних вода је близу 40 милиона УСД, а базира се на напредној и широко примењеној технологији.
Генерисање отпада
Важно је нагласити да је отпад од прераде јадарита у чврстом стању, што је у доносу на уобичајени течни отпад решење са значајно мањим утицајем. Такође, због чврстог стања отпада (суви отпад) није оправдана бојазан јавности да ће загађивати водотокове и подземне воде. Мере против отпрашивања отпада се тестирају у најмодернијим ваздушним тунелима, што је нова пракса за ове просторе. По количини отпада, рудник се рангира међу ниже до средње рудничке операције, а у ЕУ постоје рудници који за две године рада генеришу отпадног материјала колико ће Јадар за читав животни век. Са отпадом ће се пажљиво руковати у складу са стандардима у Србији и ЕУ стандардима. Рио Тинто примењује и Д5 стандард за управљање отпадом који је често у неким сегментима строжији од регулатива одређених земаља. Такође, део смо Глобалног индустријског стандарда за управљање отпадом.
Девојка прелази мост по магли у Београду - Sputnik Србија, 1920, 11.09.2021
ДРУШТВО
Завршен еколошки протест „Устанак за опстанак“ у Београду, одблокиран Бранков мост
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала