За њих су пирамиде мале бебе: Које је најстарије археолошко налазиште на свету?

Древни људи почели су да лутају Земљом пре око 5 до 7 милиона година када су мајмуни у Африци проходали на две ноге. Наши преци су користили камено оруђе пре око 2,5 милиона година, што је евидентно из пронађених фосила. Иако се људско порекло може пратити до тада, још увек се води расправа о најстаријем археолошком налазишту на свету.

Стручњаци за археологију и антропологију рекли су за часопис „Лајв сајенс“ да имају три кандидата за ту титулу. Један је у Кенији, док су друга два у Етиопији.

Ломекви 3 – први алат служио за крцање ораха

Први од три кандидата је тзв. Ломекви 3, где се налазе кости хоминоида и камени артефакти. Налази се на ниском брду у западној Туркани у Кенији, а верује се да су старе око 3,3 милиона година, према студији објављеној 2015. у часопису „Нејчер“.

Његово откриће 2011. означило је нови почетак истраживања великих археолошких налазишта у свету. Истраживачи су рекли да је артефакте вероватно направио Australopithecus afarensis који их је користио за разбијање ораха.

„Ломекви 3 је најстарије познато археолошко налазиште на свету", написао је коаутор студије Џејсон Левис, помоћник директора Института за истраживање слива Туркане.

Иако нису сви убеђени у древност каменог оруђа пронађеног на том месту, сви научници слажу се да је Ломекви 3 контроверзно археолошко налазиште.

Река Када Гона – прво софистицирано оруђе

Неки археолози, као што је Џонатан Сахле, виши археолог на Универзитету Кејптауну у Јужној Африци тврде да недвосмислени докази о најстаријем археолошком налазишту на свету долазе у облику каменог оруђа старог 2,6 милиона година из реке Када Гона у Етиопији.

За разлику од научног рада о Ломеквију 3 који је тек недавно објављен, Сахле је истакао да се истраживање реке Када Гона одвија већ деценијама и да је издржало академску контролу.

Штавише, камено оруђе је највероватније направио грацилни аустралопитекус, који је живео у источној Африци пре око 2,5 милиона година. Фосили пронађени у близини каменог оруђа припадали су првим људским прецима који су правили софистицирано камено оруђе.

Леди-Герару – седиментна вилица као доказ

Давид Браун, професор антропологије на Универзитету „Џорџ Вашингтон“ рекао је да ће, ако теренски рад не потврди Ломекви 3 као најстарије археолошко налазиште на свету, његов следећи избор бити Леди-Герару у Афару, у Етиопији, који датира пре око 2,8 милиона година.

У раду из 2015. објављеном у часопису „Сајенс“, истраживачи су пронашли делимичну хоминоидну вилицу са зубима у Леди-Герару. Датирали су фосил и испитали старост околног седимента како би утврдили из ког времена потиче.

Међутим, Сахле је изразио сумњу у датирање ове локације јер је она можда млађа од 2,8 милиона година, како тврде истраживачи.

Сахле је нагласио да локалитет Гона и даље има најбоље недвосмислене доказе о најстаријем археолошком налазишту на свету.

Али који год од три кандидата да добије титулу најстарије археолошко налазиште, сва три чине да пирамиде у Гизи старе 4.500 година, а Стоунхенџ, стар отприлике 5.000 година, делују као мале бебе.