Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920, 19.07.2021
Подкаст
Спутњик вам представља своју аудио и видео продукцију. Ауторске емисије, ексклузивни интервјуи, анализе горућих питања, репортаже…

Седам криза и катастрофа Ангеле Меркел

© AP Photo / Jens MeyerАнгела Меркел Себастијан Курц
Ангела Меркел Себастијан Курц - Sputnik Србија, 1920, 17.09.2021
Пратите нас
После 16 година на власти, ближи се крај мандата немачке канцеларке Ангеле Меркел. Своју партију она оставља на рубу изборног пораза, своју земљу нестабилнијом, а Европску унију разједињенијом него што је била. Разуме се, није све то само њена заслуга. Али недељник „Шпигл“ свеједно оцењује да за Ангелом Меркел остаје осећај разочарења.
Дуги период њене владавине представља „еру пропуштених прилика“. Ових 16 година биле су испуњене „дотад невиђеним претњама“, а „Ангела Меркел имала је много шта да је препоручи као савршеног канцелара за такво доба, потенцијал да буде божји дар историје“, наводи „Шпигл“ и напомиње да је „њен посао био да пронађе одговоре — прво и пре свега за Немачку, али и за Европу и за свет“.

Седам криза и катастрофа

Мандат одлазеће немачке канцеларке, како га описује најважнији немачки недељник у свом „првом осврту на наслеђе Ангеле Меркел“, у великој мери „обликовало је седам криза и катастрофа. То су финансијска криза; криза евра; председник Русије Владимир Путин; огроман прилив избеглица; Доналд Трамп као синоним за нападе на либералну демократију; климатске промене и пандемија вируса корона. Ове претње и кризе доминирале су и бациле сенку на њену владавину. Такво је било њено време, њена епоха“, описује „Шпигл“, уз обиље пригодне патетике иза које следи можда и неочекивано оштар суд.
Па се тако наводи да се канцеларка, истина, изборила с финансијском кризом 2008. „у монетарном и технократском смислу“, али народу није објаснила „зашто је влада морала да спашава банке из кризе коју су саме створиле, што је људе учинило неповерљивим према политици и политичарима“.
Зона евра није се распала, али, „Европи је сада лошије него на почетку мандата Ангеле Меркел... Машинерија је“, наводи „Шпигл“, „некако наставила да ради, али ’велике стратегије‘ за снажну Европу није било“.

Јеванђелиста немачког бизниса

Штавише, приговара јој овај немачки недељник са своје позиције верног заступника евроатлантистичких интереса, када је реч о односу Ангеле Меркел према Владимиру Путину, „некадашњи идеалиста трансформисао се у водећег јеванђелисту немачког бизниса. Тврдоглаво се држала планова за изградњу гасовода ’Северни ток 2‘, иако је то изазвало гнев Сједињених Држава и поткопало кредибилитет њене земље. Санкције против Путиновог режима уводила је само у малим дозама“, а њен „преокрет још је уочљивији у случају Кине... Њена критика режима у Пекингу била је, у најбољем случају, тиха“.
Меркелова је била, наводи се даље, „светионик Запада и пророк вредности демократије“, међутим, политику отворених врата за мигранте — што „Шпигл“ види као преломну тачку њене политичке каријере — заменила је дилом с председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом о заустављању мигрантских таласа како не би угрозила своје изборне шансе. Да би се потом, иако су је после избора Доналда Трампа за председника Америке проглашавали за „лидера либералног Запада“, испоставило да „није успела ни да постане лидер уједињене Европе“. А на крају је пандемија вируса корона показала и да јој „недостаје моћи да ефикасно управља чак и сопственом земљом током најтежих момената које је послератна Немачка видела... Постала је слабић који само чека да истекне последња година мандата“.
Све у свему, закључује се ипак нешто великодушније, „владавина Ангеле Меркел није била испуњена само лошим вестима“ и „њена ера остаће упамћена првенствено по томе што је државу одржала у равнотежи“. Међутим, „у свим најважнијим међународним питањима, попут стања Европске уније и читавог Запада и важности либералне демократије у свету, ситуација је много лошија него што је била пре 16 година. Ангела Меркел била је део колекције светских лидера који су се показали неспособним да спрече овакав развој догађаја“.

Регионална сила

Зашто је заправо немачки „Шпигл“ оволико незадовољан резултатима шеснаестогодишњег канцеларског мандата Ангеле Меркел? Какав је биланс њене владавине? И зашто „Фајненшел тајмс“, две недеље уочи избора за Бундестаг 26. септембра, тврди да „Европи нису потребне још четири године ’Меркелизма‘“?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили дипломата Зоран Миливојевић и сарадник Института за политичке студије Душан Гујаничић.
„Током мандата Ангеле Меркел“, оцењује Зоран Миливојевић, „Немачка је потврдила своју економску снагу, али то није успела да преточи и у већу политичку снагу и да се сврста у ред глобалних сила. Остала је регионална сила, премда, истини за вољу, нешто више од тога можда није било ни могуће с обзиром на њену историју и на садашњи однос снага у свету, у коме доминација Запада опада. А опет, чињеница је и да Европску унију оставља у лошијем стању од оног које је затекла, већ и стога што се, изласком Велике Британије, показало да процес ЕУ интеграција може да буде и реверзибилан. И процес проширења је потпуно заустављен, а у глобалним оквирима на Европску унију се не рачуна као на силу првог реда“.
Додуше, скреће пажњу Душан Гујаничић, „доласку Ангеле Меркел на власт претходило је велико проширење ЕУ на 10 држава из Централне и Источне Европе 2004. године. То је отежало функционисање ЕУ, а онда су 2005. уследили и неуспели референдуми о европском уставу у Француској и Холандији. Све је то представљало својеврсну прекретницу у ЕУ, коју је она добила у наслеђе“.

Односи са Русијом и Кином

Тек, сматра Зоран Миливојевић, очување релативно добрих односа са Владимиром Путином и Си Ђинпингом — упркос драстичном заоштравању односа Запада са овим двема силама — „представља један од позитивнијих исхода владавине Ангеле Меркел“. С тим што је, додаје „Спутњиков“ саговорник, „таква ситуација изнуђена потребама немачке привреде. Ова земља не би могла да се развија без односа са Русијом и Кином, то је за Немачку conditio sine qua non. Тако да се, имајући у виду затегнуте глобалне односе, ово може сматрати њеним конструктивним доприносом стабилности у свету, јер на концу ипак није дозволила да Европа буде стављена у функцију неких туђих интереса који би могли да угрозе стабилност саме Европе. Зато је и гасовод ’Северни ток 2‘ на крају ипак изграђен, упркос покушајима Сједињених Држава да то спрече, како би тиме било спречено и зближавање Берлина и Москве, од кога Вашингтон зазире“.
Као реална политичарка, напомиње Душан Гујаничић, „Меркелова је издржала притиске и гасовод до Русије је изграђен. Ипак, и даље остаје питање да ли је управо Немачка, уз сву своју економску моћ и централну улогу у Европи, она слаба карика када је реч о стварању аутономније европске улоге у односу на САД. За 16 година Ангеле Меркел Европа није успела да повећа степен своје независности“.
„Осим ако је“, наглашава Зоран Миливојевић, „то било у функцији заштите немачких економских интереса... Из истог разлога ће се Немачка грчевито борити и за очување еврозоне, од које она има убедљиво највећу корист“.

Питање наследника

А сада ће, после одласка Ангеле Меркел у пензију и пре него што одлазећа канцеларка добије наследника подједнаке политичке тежине, предвиђа Душан Гујаничић, „француски председник Емануел Макрон покушати да искористи ситуацију, да попуни празнину која настаје њеним одласком и преузме дизгине Европе. Колико је то реално, друго је питање, не само због стања у коме се налази сама Француска, већ и зато што он не може да рачуна ни на иоле значајан број савезника унутар ЕУ“.
„Тренутно, у Европској унији ни на видику нема никога ко би могао да надомести улогу Ангеле Меркел, какав год био коначни биланс њеног мандата. Макрон то сигурно не може, док ће ко год је буде наследио на месту немачког канцелара, најпре морати да се потврди самим Немцима, па тек онда ће моћи да покуша да се наметне и остатку ЕУ. Дакле, у блиској будућности не треба рачунати на то, због чега ЕУ и даље остаје без утицајног гласа на светској сцени“, закључује Зоран Миливојевић.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала