Власт у Црној Гори сада се дијели и око — вјеронауке

У владајућој коалицији у Црној Гори нема сагласности о евентуалном увођењу вјеронауке у школе, а извршна власт ћути о могућим промјенама образовног система.

Док из покрета НОВЕ поручују да ће подржати иницијативу да вјеронаука буде саставни дио школског програма, из владајуће УРЕ стижу потпуно опречни ставови.

Из Министарства просвјете, науке, културе и спорта, на чијем је челу Весна Братић, још нијесу саопштили да ли би институционално подржали увођење вјеронауке као школског предмета.

Ни ДФ није јединствен око вјеронауке

Посланик Демократског фронта и функционер Нове српске демократије Будимир Алексић каже за Спутњик да се партија којој припада, а и он лично, залажу за увођење вјеронауке у образовни систем.

„Увјек смо били на становишту да је право на вјерско образовање једно од основних људских права. Од ’90-их година прошлог вијека и када смо били Народна странка, па Српска народна странка и сада Нова српска демократија, нијесмо мијењали тај став“, каже Алексић.

Алексић додаје да свако ко се залаже за европске вриједности, људска права, демократију, не може бити против увођења вјеронауке у школе.

„Ми сада имамо парадоксалну ситуацију, да партије које се декларишу као проевропске, налазе се на старим комунистичким схватањима да је религија опијум за масе, па се због тога вјеронаука не смије увести у школе. А погледајте примјере развијених европских земаља, све имају вјеронауку у школама, у нашем окружењу у БиХ, Хрватској, Србији, Македонији... Ми смо очекивали од нове владе да ће преузети кораке и увести вјеронауку у школе“, каже Алексић за Спутњик.

Али, и у самом Демократском фронту имамо дисонантне ставове о увођењу вјеронауке у школе.

Посланица ПзП и потпредсједница Скупштине Бранка Бошњак оцијенила је раније да је Црна Гора секуларна држава и да вјеронаука не смије бити обавезни предмет у школама.

Она је рекла да треба ослушнути ставове грађана по том питању и одлучити да ли ће вјеронаука бити изборни предмет.

„Мени лично би ближе било уколико црква жели у оквиру својих институција и простора да организује неке часове вјеронауке и онда да људи који су заинтересовани за то, без обзира на годиште, иду тамо. Цркву треба одвојити од државе и чини ми се да се тренутно бавимо више црквеним питањима него неким другим, која су по мени значајнија“, поручила је Бранка Бошњак.

УРА против, али…

Потпредсједник Грађанског покрета УРА Горан Ђуровић саопштио је у понедељак да је та партија против увођења вјеронауке у школе.

Сматрају да се вјеронаука може изучавати у оквиру вјерских институција и да сви заинтересовани грађани могу своју дјецу усмјеравати на тај облик подучавања на тим мјестима.

„У школама већ постоји изборни предмет који се зове ’Историја религија‘, којим се пружа стицање знања о свим религијама. Формални образовни систем треба снажити предметима који ће развијати појединце са критичким мишљењем и који ће подржавати научни развој“, навео је Ђуровић.

У секуларној и грађанској Црној Гори државни образовни систем треба да допринесе очувању таквог васпитања и поштовања различитости, закључује потпредсједник УРЕ.

Предсједник УРЕ Дритан Абазовић је прије неколико година у једном телевизијском интервјуу рекао да би он увео вјеронауку у школски систем прије него сексуално образовање.

На конкретно питање новинарке: Који би предмет одабрао да се уведе у наставни програм, сексуално образовање или вјеронаука, Абазовић је тада одабрао вјеронауку.

Демократе за „европске стандарде“

Из Демократске Црне Горе су поручили да као „грађанска партија снажне проевропске оријентације у потпуности подржавају све оно што је дио европске праксе и стандарда, као и реализацију права која су загарантована међународним конвенцијама, али прије свега поштује чињеницу да је Црна Гора грађанска и секуларна држава“.

Наводе и да нијесу дио извршне власти у чијој је надлежности реформа образовног система, па и питање извођења вјерске наставе.

„Као дио законодавне власти, наш посланички клуб ће се уколико то питање буде на дневном реду руководити највећим европским достигнућима и праксама са једне и заштити права свих грађана са друге стране, како на ову, тако и на све друге теме. Свакако ту постоје отворени модели организовања вјерске наставе у оквиру вјерских заједница за све оне ученике који то желе, а што би држава помогла у финансијској и свакој другој форми. Мислимо да је то за сада најбољи модел, али свакако смо спремни да чујемо и друге конструктивне предлоге“, саопштено је тада из демократа.

Црна Гора је уз Словенију практично једина држава бивше СФРЈ у којој вјеронаука није дио образовног система, било да је ријеч о факултативном или обавезном предмету.

Митрополит црногорско-приморски Јоаникије казао је у разговору за београдску „Политику“ да је обавеза цркве да се залаже за увођење вјеронауке у школама, али да би било добро да претходно имају сагласан став свих вјерских заједница у Црној Гори по том питању.

Шта каже Темељни уговор?

У нацрту Темељног уговора између државе и Српске православне цркве, а у члану 16 тог документа наводи се да ће православна вјерска настава у јавним школама бити регулисана посебним уговором између страна уговорница.

СПЦ инсистира на томе да се вјеронаука уврсти у наставни програм.

Ресор министарке Весне Братић, Министарство просвјете, науке, културе и спорта раније је најавило да ће активно ће учествовати у интегрисању најстарије школе у Црној Гори, Цетињске богословије у образовни систем Црне Горе.

Према ријечима Братићеве, тиме би једна од најстаријих образовних установа у Црној Гори, основана давне 1863. године, постала дио званичног образовног система Црне Горе и била уважена и помогнута од стране државних институција

Какво је стање у Европи

Готово све европске државе имају вјерску наставу у јавним школама. Изузетак су Словенија, Албанија, Црна Гора и Француска, која је направила отклон још од револуције 1789, али и она преко широке мреже римокатоличких школа и факултативне наставе у појединим регионима даје могућност да се ученици вјерски образују у својој религији. Најпростија анализа показује да у Европи постоји неколико модела организације те наставе: као конфесионални предмет обавезан за све ученике, конфесионални изборни са алтернативом етике или неког другог хуманистичког предмета, или као неконфесионални предмет општеобразовног религијског садржаја.

Неупитно је и да многи доживљавају протесте изазване усвајањем Закона о слободи вјероисповијести и држање СПЦ као кључни допринос свргавању ДПС-а на изборима 30. августа након тродеценијске владавине, па се спекулише да би нова власт могла да се одужи и увођењем вјеронауке.