https://sputnikportal.rs/20210924/informacije-od-javnog-znacaja-srbija-pristup-stefan-djuric-1130122942.html
Шта је потребно да грађани Србије слободније приступају информацијама од јавног значаја
Шта је потребно да грађани Србије слободније приступају информацијама од јавног значаја
Sputnik Србија
Међународни дан права јавности да зна биће обележен у Србији у уторак, 28. септембра. Уочи тог дана биће организоване конференције о томе какво је стање права... 24.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-24T17:42+0200
2021-09-24T17:42+0200
2022-08-26T13:08+0200
друштво
србија – друштво
друштво
информације од јавног значаја
међународни дан права јавности да зна
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/15/1127598018_0:211:1920:1291_1920x0_80_0_0_d416051d8170e9fabaf749816b5bbc67.jpg
Међународни дан права јавности да зна ове године биће обележен у Србији 16. пут.Приступ информацијама од јавног значаја у СрбијиРуководилац програма Партнери Србија Урош Мишљеновић за „Спутњик“ предочава да проблеме у примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја уочава низ домаћих и међународних актера и указује на то да Србија и даље нема ефикасан систем кажњавања онда када институције прекрше своје обавезе и не доставе тражене информације.„Немамо ни успостављен систем да институције приморамо да такве информације доставе, па се онда ситуација из године у годину погоршава, зато што руководиоци тих институција виде да се скривање информација не санкционише. Поред тога, имамо тенденцију да се међу државним споразумима уређују тајне, које проистичу из уговора који се потом потписују. Додатни проблем је ускраћивање информација тако што се институције неоправдано позивају на тајност података, угрожавање националне безбедности, вођење кривичних поступака, одбране земље и других фактора“, истиче Мишљеновић.Да би се стање поправило, напомиње Мишљеновић, закон би морао ефикасније да уреди систем надзора који је неопходан услов за кажњавање, али нажалост, Министарство државне управе и локалне самоуправе не спроводи те надлежности, јер за то, како каже, нема капацитет.Он указује и на то да новим Нацртом закона није решен проблем неизвршавања решења о достављању информација, која је издао повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и да је то проблем који траје већ 15 година.Конференција у понедељакОрганизација Партнери Србија и Коалиција за приступ информацијама у понедељак ће организовати конференцију поводом Међународног дана права јавности да зна, на којој ће бити речи о свеобухватном стању примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и томе колико грађани могу да практикују своја права да би контролисали рад институција.„Говорићемо и о трендовима у другим државама. Имаћемо представника из Црне Горе, који ће говорити о ситуацији у тој земљи. Осврнућемо се и на то како новинари, истраживачи, борци за заштиту животне средине у Србији користе механизам приступа информацијама од јавног значаја у свом раду. Ако је ово коначни текст Нацрта закона, а стичем утисак да јесте, очекујемо да нова решења буду примењена и да се и упркос можда не најбољим решењима, у новом тексту закона одблокирају сви механизми који ће грађанима омогућити да дођу до свих тражених информација од јавних институција, јер је то једини начин да грађани контролишу рад институција и смањимо лоше праксе управљања институцијама“, напомиње Мишљеновић.На конференцији ће учествовати и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић, представници организација који се залажу за слободнији приступ информацијама од јавног значаја и иницијативе „СИГМА“, која пружа подршку у активностима које унапређују и јачају системе јавне управе и управљања, а коју спроводе Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и ЕУ.
https://sputnikportal.rs/20210503/ministarstvo-novinari-treba-da-budu-nezavisni-i-da-rade-bez-prepreka-1125246895.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/15/1127598018_0:31:1920:1471_1920x0_80_0_0_4395c8c5972ab58e624533d59121d49c.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
србија – друштво, друштво, информације од јавног значаја, међународни дан права јавности да зна, србија
србија – друштво, друштво, информације од јавног значаја, међународни дан права јавности да зна, србија
Шта је потребно да грађани Србије слободније приступају информацијама од јавног значаја
17:42 24.09.2021 (Освежено: 13:08 26.08.2022) Међународни дан права јавности да зна биће обележен у Србији у уторак, 28. септембра. Уочи тог дана биће организоване конференције о томе какво је стање права јавности да зна у нашој земљи. Стручњаци оцењују да иако је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја глобално добро оцењен, постоје озбиљни проблеми у његовој примени.
Међународни дан права јавности да зна ове године биће обележен у Србији 16. пут.
Приступ информацијама од јавног значаја у Србији
Руководилац програма Партнери Србија Урош Мишљеновић за „Спутњик“ предочава да проблеме у примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја уочава низ домаћих и међународних актера и указује на то да Србија и даље нема ефикасан систем кажњавања онда када институције прекрше своје обавезе и не доставе тражене информације.
„Немамо ни успостављен систем да институције приморамо да такве информације доставе, па се онда ситуација из године у годину погоршава, зато што руководиоци тих институција виде да се скривање информација не санкционише. Поред тога, имамо тенденцију да се међу државним споразумима уређују тајне, које проистичу из уговора који се потом потписују. Додатни проблем је ускраћивање информација тако што се институције неоправдано позивају на тајност података, угрожавање националне безбедности, вођење кривичних поступака, одбране земље и других фактора“, истиче Мишљеновић.
Да би се стање поправило, напомиње Мишљеновић, закон би морао ефикасније да уреди систем надзора који је неопходан услов за кажњавање, али нажалост, Министарство државне управе и локалне самоуправе не спроводи те надлежности, јер за то, како каже, нема капацитет.
Он указује и на то да новим Нацртом закона није решен проблем неизвршавања решења о достављању информација, која је издао повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и да је то проблем који траје већ 15 година.
„То су кључне тачке које би морале да се унапреде у тексту закона, а, нажалост, последњи Нацрт закона није адресирао та питања. Јавна расправа је завршена, процес измена је трајао више година. Било је неколико нацрта и пратећих докумената. Последњи Нацрт закона садржи и нека конструктивна решења. Поверенику се дају додатна овлашћења у ситуацијама када институције игноришу захтеве грађана да им се доставе информације, па ће повереник, применом својих нових овлашћења, допринети томе да се неке информације обелодане грађанима“, сматра Мишљеновић.
Организација Партнери Србија и Коалиција за приступ информацијама у понедељак ће организовати конференцију поводом Међународног дана права јавности да зна, на којој ће бити речи о свеобухватном стању примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и томе колико грађани могу да практикују своја права да би контролисали рад институција.
„Говорићемо и о трендовима у другим државама. Имаћемо представника из Црне Горе, који ће говорити о ситуацији у тој земљи. Осврнућемо се и на то како новинари, истраживачи, борци за заштиту животне средине у Србији користе механизам приступа информацијама од јавног значаја у свом раду. Ако је ово коначни текст Нацрта закона, а стичем утисак да јесте, очекујемо да нова решења буду примењена и да се и упркос можда не најбољим решењима, у новом тексту закона одблокирају сви механизми који ће грађанима омогућити да дођу до свих тражених информација од јавних институција, јер је то једини начин да грађани контролишу рад институција и смањимо лоше праксе управљања институцијама“, напомиње Мишљеновић.
На конференцији ће учествовати и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић, представници организација који се залажу за слободнији приступ информацијама од јавног значаја и иницијативе „СИГМА“, која пружа подршку у активностима које унапређују и јачају системе јавне управе и управљања, а коју спроводе Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и ЕУ.