- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

О судбини термоелектрана се пита и цена струје

© Фото : Youtube/Televizija Nikšić/PrintscreenТермоелектрана Пљевља
Термоелектрана Пљевља - Sputnik Србија, 1920, 24.09.2021
Пратите нас
Трећи блок „Костолца Б“ ће, сасвим је извесно, бити међу последњим термоелектранама на угаљ које ће Кина изградити у Европи. Оно што је, међутим, такође извесно је да планираног гашења неких термоелектрана још неће бити. То је последица више него дупло веће цене струје која ће бити висока и у 2022.
Код таквог поремећаја на европском енергетском тржишту свако ће се сналазити како може да би надоместио потребну електричну енергију. Нека друга решења ће доћи на ред тек када се ситуација стабилизује, сматра саветник за енергетику председника Привредне коморе Србије (ПКС), Мирослав Лутовац.

Судбина термоелектрана на угаљ

Да Кина у инoстранству више неће градити нове термоелектране на угаљ и да ће ојачати подршку земљама у развоју да се ослоне на развијање зелене енергије управо је предочио кинески председник Си Ђинпинг пред Генералном скупштином УН. Пекинг је дуго био под великим дипломатским притиском да оконча финансирање бројних рудника угља у свету.
Прелазак на зелену енергију је, међутим, још на дугом штампу. Нити јефтин, нити брз. Зато је сасвим извесно да ће термоелектране још поживети, колико год да их Кина по свету неће градити. Немачка је маја прошле године пустила у рад нову термоелектрану „Дателн 4“, а концерн РВЕ планира да експлоатише још најмање 900 милиона тона лигнита до 2038. године.
У ситуацији када су цене гаса у Европи више него утростручене јер залихе нису на време обезбеђене и када је велика азијска потражња, влада Шпаније у којој су велепродајне цене струје такође више него утростручене, прошле седмице је ограничила њихов раст и добит електроенергетских компанија.
Мадрид је у писму Европској комисији од ње затражио да утврдити смернице како би помогла државама ЕУ да реагују на скок цена струје.
© Sputnik / Илья Наймушин / Уђи у базу фотографијаЦена струје од половине августа је више него дупло порасла, а и следеће године ће бити висока
Далековод - Sputnik Србија, 1920, 24.09.2021
Цена струје од половине августа је више него дупло порасла, а и следеће године ће бити висока

Цена струје усијала телефоне

Лутовац напомиње да су се у последње време усијали телефони у ПКС јер су привредници били шокирани ценама у понуди када су почели да преговарају о испорукама електричне енергије за следећу годину. Али то је тако, јер смо, како истиче, од енергије направили берзанску робу бар што се тиче индустрије и она прати тржишна кретања па је цена и код нас онаква каква је и у Европи.
Стручњак за енергетику напомиње да је цена струје генерално везана за кретање цене гаса и нафте. Са буђењем привреде, прошле године заустављене короном, потражња за тим енергентима је подигла и њихове цене.
У вис су, тако, отишле и цене електричне енргије на преко 150 евра за мегават сат, а претходно су биле између 50 и 60 евра. Драматичан је скок – већи од два пута.
На питање да ли је реч само о тренутној ситуацији, Лутовац каже да је с обзиром на фјучерсе којима се већ уговара будућа испорука струје, сасвим јасно да повратак на старо стање, није могућ.

У следећој години 120 евра за мегават

„Тренутно се уговарају испоруке електричлне енергије за следећу годину, а оне су по цени од 110 до 120 евра за мегават сат. То је нешто ниже од тренутних цена, али је у сваком случају на јако високом нивоу. И сви прогнозирају да неће бити испод тог нивоа следеће године. То је два пута више него што смо имали крајем јула или до половине августа, од када је постало драматично“, истиче саговорник Спутњика.
Он напомиње да је друга битна ствар то што је генерално ова година лоша за Европу што се тиче производње струје. По неким подацима које је, каже, имао прилику да види, производња електричне енергије из ветра је за четвртину мања од прогнозиране. Просто, таква је климатска ситуација, било је мање ветра, објашњава он.
Истиче да смо се ми у Србији великој мери ослањали на хидроелектране, што је, такође зелена енергија, али да ова година ни за то није сјајна ни код нас, ни у Европи. Са глобалним климатским променама ће бити проблема и са хидрологијом где су највећи проблем екстремне вредности. Или имате велике падавине и поплаве, или их, како каже, немате уопште.
© Flickr / Floris OosterveldПроизводња електричне енергије из ветра је због климатских промена ове године за четвртину мања од прогнозиране
Ветрењаче  - Sputnik Србија, 1920, 24.09.2021
Производња електричне енергије из ветра је због климатских промена ове године за четвртину мања од прогнозиране

И гашење нукеларки под знаком питања

Лутовац напомиње да би требало да се гаси и доста нуклеарних електрана, али да је и то сада успорено. Према дугорочном плану, требало би да Немци један број нуклеарки следеће године избаце из погона, али је, додаје он, питање шта ће да буде.
„Имате још један фактор о коме се доста прича, а то је такса на угљендиоксид, која је јако скочила. При овој цени од 150 евра за мегават, учешће таксе коју у Европи плаћају сви произвођачи електричне енергије је 40 одсто те цене. Она је достигла 60 евра по кубном метру, а када се преточи у енергију то је нешто мало мање од 40 одсто укупне цене електричне енрегије“, истиче саветник за енергетику председника Привредне коморе Србије.
Средства од те таксе се користе за финансирање елиминисања фосилних горива , односно производње струје из електрана на угаљ.
До додатних проблема у снабдевању електричном енергијом у Европи довео је и квар на једносмерном каблу којим се британско острво снабдева струјом са европског копна. Пошто нису имали одакле да повуку додатну енергију Британци су реактивирали неке старе термоелектране које само што нису срушили, јер , како каже, нису имали избора.
Шта у ситуацији када зелена енергија још не даје количине потребне да задовоље потрошњу, када се планира гашење термоелектрана и нуклеарки, где намаћи потребну електричну енергију?

Кад нужда закон мења

Лутовац на то питање одговара констатацијом да као и за све постоје брза, хитна решења, као и она на средњи и дуги рок.
Он на дуги рок решење види у зеленом водонику, који сада јесте скуп, али би дугорочно гледано могао да буде замена за фосилна горива ако се технологије мало унапреде и цена производње водоника за енергетске потребе падне.
„Што се тиче краткорочних решења ту нужда закон мења. Највећи заговорници елиминисања термоелектрана их враћају када немају алтернативе, тако да мислим да ће се у овом поремећају на енергетском тржишту сви сналазити како знају и умеју са оним чим располажу. А када се ситуација мало стабилизује онда ће вероватно почети да размишљају и о неким другим решењима“, истиче наш саговорник.
А шта ће бити за 30 година, с обзиром на климатске промене какве имамо, све је теже предвидети па и то колико је реално да Европска унија испуни план да најкасније до 2050. угаси све термоелектране на угаљ.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала