Стижу револуционарне наочаре: Поглед у орвеловски свет тоталног надзора

Ставите их на главу и притиснете дугме — тако лако новим паметним наочарима „Реј-Бан сториз“, које су направиле компаније „Фејсбук“ и „Реј-Бан“, започињете снимање свега што видите. Имају две камере с предње стране, два звучника и три микрофона. Са собом носе и дилему — да ли су оне само последњи крик технике или још један уређај за присмотру?

На додир дугмета или гласовну команду „Реј-Бан сториз“ (Ray-Ban Stories) сликају или снимају до 30 секунди, приликом чега се с предње стране пали бела лампица која људе обавештава да је снимање у току. За сада не могу да препознају лица и не прикупљају никакве податке, осим оних неопходних за функционисање наочара.

Наочаре не раде самостално, већ у пару с паметним телефоном, уз помоћ „блутута“ и апликације „Фејсбук вју“ (Facebook View), која омогућава постављање снимљеног садржаја на друштвене мреже. У продаји су од 9. септембра, а коштају од 299 долара навише, у зависности од модела.

So I tried out the Ray Ban Stories… https://t.co/OywPyf69Su pic.twitter.com/XKMURqxFo1

— Seth Fowler (@RealSethFowler) September 16, 2021

Крик технике или уређај за надзор

Десет дана од стављања у промет, Ирско регулаторно тело за заштиту приватности података изразило је забринутост због наочара, захтевајући од „Фејсбука“ да објасни да ли оне могу да на одговарајући начин обавесте људе око корисника да је снимање у току. „Фејсбук“ до сада није успео да пружи уверљиве доказе да је лампица адекватно средство за обавештавање људи.

Стручњак за медије и нове технологије др ум. Мирко Стојковић појашњава да ће „Фејсбукове“ паметне наочаре бити само „кап у мору“ уређаја за прислушкивање и посматрање и да је приватност људи угрожена чак и ако оне не препознају лица и не прикупљају податке:

„Ниједна камера нема ту могућност, али софтвер који се налази на серверима ’Фејсбука‘ има. Тај софтвер препознаје лице у неким другим апликацијама, само је питање спајања услуга. То је сат времена посла за људе у ИТ-у, да повежу податке које прикупља једна њихова апликација с подацима које прикупља друга.“

Филип Милошевић из „Шер фондације“ подвлачи да корпорације настављају да стварају непотребно интрузивне технологије и подсећа да је америчка полиција раније добила приступ „Амазоновим“ видео-интерфонима „Ринг“:

„Пошто америчка полиција легално има приступ тим камерама и може да их користи за надзор, не видим зашто не би почела да користи и оно што снимају ’Реј-Бан‘-’Фејсбук‘ наочаре. Ово је, нажалост још један пример нормализације ’друштва под надзором‘ у ком се налазимо.“

Он за „Спутњик“ оцењује да коришћење „Реј-Бан сториза“ неће бити посебно регулисано или забрањено, јер постоје закони који регулишу употребу уређаја који могу да снимају, попут мобилних телефона, који могу да буду „пресликани“ на паметне наочаре.

„Сви ти закони ће само да се пренесу на ове наочаре, које су такође само још један од уређаја који имају камеру у себи, чак је и сатови сад имају. Сви ти уређаји сада могу да снимају, битно је знати да ви не смете да снимате некога без његовог знања и пристанка. Ви не смете да на улици снимате људе телефоном тек тако. То наравно зависи од закона у земљама, али, на пример, смете да снимате људе у јавним просторима, попут тргова, само ако је реч о групи од више од седам или 10 људи, ако не снимате никога конкретно“, предочава Милошевић.

I got my Ray Ban Stories. I am so biased & a FRL employee but these are so awesome. I feel so Men in Black. pic.twitter.com/kURkRRjZDx

— Laura Bonetti (@Rieur1114) September 14, 2021

Друштво под присмотром

Стојковић указује на тривијалност постављања питања приватности у ситуацији у којој камере надгледају читаве градове и већ годинама са појединих аутомобила у реалном времену снимају простор тродимензионално.

„Идеја Орвеловог света је депласирана. Ми смо у њему потпуно. Разлика између ове и Орвелове стварности је у томе што нашој стварности, иако је у техничком смислу потпуно на страни Орвела, фали онај део који је код Хакслија био ’Врли нови свет‘, јер преко свега осталог имамо неке идеје које је Хаксли пласирао. Чувена је фотографија на којој се појављује Марк Цукерберг крај свог лаптопа на коме су прелепљени микрофон и камера. Ако он тако води рачуна о свом компјутеру, шта ми остали да очекујемо“, истиче Стојковић.

Пре „Фејсбука“ и компаније „Гугл“, „Амазон“ и „Снеп“, која руководи апликацијом „Снепчет“, направиле су своје паметне наочаре. Ниједне нису доживеле да буду масовно коришћене због својих мана, попут непрактичне конструкције или високе цене.