Док се у Србији масовно крши мера ношења маски, прваци носе и на физичком

Док се у Србији свакодневно може видети драстично кршење правила о ношењу маски у затвореном, репортер Спутњика наишао је у дворишту једне основне школе у Београду на час физичког васпитања на коме су прваци вежбали под маскама. Под маском је била и учитељица. Шта кажу мере, а шта стручњаци о ношењу маски на отвореном.

По препоруци Министарства здравља ученик маску треба да носи при уласку у школу, све до клупе, током одговарања и сваког разговора, било којег кретања ван клупе, приликом одласка на одмор или у тоалет.

Маска се може одложити када ученик седи у својој клупи и слуша наставу.

Када је реч о часовима физичког, ученици у свлачионицама треба да одржавају физичку дистанцу од најмање метар и по. Часови се одржавају на отвореном кад год је то могуће, а у затвореном без маски, али и је неопходно избегавати контакт, односно колективне спортове.

Пулмолог Татјана Радосављевић поздравља одлуку учитељице с почетка приче, шта год да је разлог ношења маски на отвореном.

Маске на физичком не сметају

„Ако мислите да ће деци нешто да смета то што носе маску и раде физичко – неће. Ако хирург може да оперише са маском, а мора да има максималну физичку и психичку концентрацију, ако су просветни радници проценили да је то боље, ако су деца нагурана једно до другог, јер поред маске мора да се држи и одређено растојање, онда је то сасвим у реду, не видим у чему је проблем“, каже Радосављевићева.

Час у доба пандемије вирус корона

© AP Photo / Petros Karadjias

Овај пулмолог додаје да ношење маске на отвореном заправо зависи од ситуације, друштва, односно да ли смо се задесили у гужви.

„Ако сами шетате Адом Циганлијом, на метар до два од вас нема никога, онда можете да скинете маску, али ако сте у гужви, онда морате носити маску. Никад не знате ко је од тих који су без маске болестан од ковида, па шета да би лакше поднео изолацију. Постоје правила која се, нажалост, не поштују, обавезно ношење маске у затвореном простору, што се тиче отвореног простора, уколико су деца збијена једно до другог то је добра одлука просветног радника“.

С друге стране, специјалиста педијатрије са субспецијализацијом из пулмологије и алергологије др Бранимир Несторовић за Спутњик каже да је апсолутно против ношења маски, не само на отвореном, већ и у затвореном простору.

Не штите ни од обичног грипа

Он додаје да је прочитао чак 30 студија урађених у различитим установама која показују да ношење маске нема велики значај у заштити од вируса ковид 19.

„Кад је била пандемија обичног грипа, СЗО није препоручивала маске. И они кажу да само болесни треба да носе маске. Та прича о маскама је бизарна. Пре неколико дана је изашао један рад, шест медицинско – истраживачких центара у Немачкој испитивало је ношење маски, показало се да када се дуже време носи, има пуно здравствених проблема. Пада кисеоник, долази до главобоље, напетости, долази до различитих проблема са дисањем, посебно ако се носе хируршке маске, које не штите уопште. Оне епидемиолошке у неком кратком временском периоду штите, хируршке не штите уопште“, истиче Несторовић.

После помаме за нано маском Н-95 на почетку пандемије, Светска здравствена организација у јуну прошле године препоручила је ношење маски од тканине, у децембру да се у неким случајевима маске носе и код куће. Следила је препорука да их носе и вакцинисани. Маска је данас препорука и за државе у којима је мали број вакцинисаних.

Жена са дететом испред ковид амбуланте ДЗ Савски венац

© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC

Са децом ипак бити на опрезу

Када су у питању деца, маске су као обавезне прво препоручене за децу изнад 11 година, а касније да одлуку о употреби за децу од шест до 11 година треба заснивати на томе да ли је корона распрострањена у подручју у којем дете живи, на способност детета да на сигуран начин користи маску, али и колико су прање и замена маски доступни деци.

Докторка Татјана Радосављевић сигурна је да са децом треба бити на опрезу. Пракса је, каже, показала да ако се заразе, она углавном лако подносе вирус, али ковид 19 могу да пренесу родитељима и још осетљивијим бакама и декама, који га најтеже подносе.

Др Несторовић с друге стране тврди да деца нису главни преносиоци у породици, да тако кажу истраживања која он прати. Додаје да му није јасно зашто се реченица да деца најлакше преносе корону у јавности стално понавља, каже Несторовић.

„Још прошлог лета је изашао чланак у Швајцарској да деца нису преносиоци заразе, ако не могу да се заразе, онда не могу ни да пренесу, потребно је имати вирус у носу да би га пренели. Швајцарска је прошлог јуна укинула правило да деца не иду код бабе и деде. У међувремену је било још неколико таквих студија, показало се да деца нису преносиоци, заправо, њихов удео у преношењу је изузетно мали. Сада је опет изашла америчка статистика што се деце тиче, то је исто оно што смо знали од почетка, да се деца врло ретко разбољевају, а ако се разболе, имају врло благу клиничку слику“, каже Несторовић.

Да ли деца ковид 19 преносе лакше од одраслих?

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Владају и други корона вируси

Он додаје да је у међувремену америчка статистика минимално кориговала проценат смртности од ковида код деце до 19 година, да је сада 0,001 одсто.

Док он још једном подвлачи да су маске за децу само оптерећење и на отвореном и у затвореном простору, докторка Радосављевић подсећа да маске на улицу није донела корона, већ загађење.

„Ношење маски је одавно најнормалније у великим градовима, колико штити од најкрупнијих честица, штити, али не штити од најситнијих, али то је ствар културе. Начина на који схватамо ношење маски које ни једног тренутка као правило није укинуто, то је обавеза. Нико не носи маску, а онда се чудимо што имамо хиљаде оболелих“.

На крају разговора за Спутњик др Несторовић каже да треба имати у виду да смо ушли у јесењу сезону респираторних инфекција, када се деца често разбољевају. Он додаје да су корона вируси и иначе најчешћи узрочници респираторних обољења деце.

„То је још једно објашњење зашто су деца прилично резистентна на овај вирус, маске ту не могу помоћи“, закључује Несторовић.