Шта можемо очекивати од састанка Путина и Ердогана у Сочију?

Председник Русије Владимир Путин и турски лидер Реџеп Тајип Ердоган разговараће 29. септембра у Сочију о трговинско-економским односима и регионалним проблемима – Сирији, Авганистану, Либији, као и о другим питањима од обостраног значаја.

Турски политиколог Мехмет Перинчек указао је на значај заједничких акција Турске и Русије по питању ситуације у Идлибу и целом Блиском истоку у тренутку смањења присуства САД у источном Медитерану и на евроазијском простору.

„Састанак Путина и Ердогана у светлу пораза САД, између осталог у Авганистану, добија на још већем значају. Видимо да САД губе ранији утицај. док регионални играчи добијају на значају. У овом периоду Турска и Русија играју посебно важну улогу. Наравно, у турско-руским односима постоје питања која захтевају решавање, и паралелно с тим оне треба да доносе одлуке о заједничким акцијама у оквиру јединствене стратегије за осигурање јединства регионалних држава, њиховог економског благостања, националне безбедности“, сматра стручњак.

Он сматра да ће главна тема предстојећег састанка бити Сирија. Подручје Идлиба и територија источно од Еуфрата ће се разматрати као јединствени фронт, у чијим границама би требало да се покрене процес ликвидације терористичких елемената.

"Турска и Русија су постигле договор о Сирији током астанског процеса, чији најважнији принцип је осигурање територијалне целовитости Сирије. Радикалне терористичке групе у Идлибу и сепаратистичке терористичке организације источно од Еуфрата се боре и против Турске и против Русије, док иза њих стоје САД. Без елиминисања радикалних терористичких група не може се окончати сепаратистички тероризам. Москва и Анкара треба јасно то да знају", рекао је Перинчек.

Говорећи о изгледима за сарадњу две земље, Перинчек је нагласио да „амерички планови у источном Медитерану и Црном мору имају исте циљеве“.

„Анкара и Москва би требало да делују заједно када је реч о питањима као што су решавање проблема Кипра и Крима. Сарадња на Кавказу и у Нагорно-Карабаху требало би да постане тешња. Поред тога, Анкара и Москва би обавезно требало да делују заједно како би се достигло јединства Авганистана, мир и стабилност у региону. Са друге стране, Француска и САД, губећи утицај у Африци, почеле су да интервенишу у региону различитим провокацијама и покушајима државних удара. У актуелној ситуацији Турска и Русија требало би да повећају сарадњу како би осигурале независност афричких земаља“, уверен је експерт.

Политички аналитичар, новинар Џејхун Боскурт слаже се са историчаром Перинчеком када је реч о кључним темама о којима ће се разговарати на предстојећем састанку у Сочију.

„Очигледно је да ће се разговарати о питањима као што је ситуација у Идлибу, активност курдских формација у Сирији, ситуацији у источном Медитерану, Либија, Крим, ситуација на Јужном Кавказу, сарадња у сфери одбрамбене индустрије“, истиче Боскурт. Такође је подсетио да „у последње време расту тензије око Идлиба“.

„Ваздушни напади руских Ваздушно-космичких снага на територији јужно од аутопута М4 Турска доживљава као напад на присуство њених Оружаних снага у региону, што веома забрињава Анкару. Поред тога, присуство курдске партије Демократског савеза (проглашена у Турској за терористичку) у Сирији представља претњу како територијалном интегритету Сирије, тако и безбедности на турској граници. Обе земље би требало да се фокусирају на решавање та два питања одржавањем индиректних контаката са званичним Дамаском“, сматра експерт.

Поред тога, истиче Боскурт, у последње време су дате „прилично оштре изјаве на тему Крима, а такође су приметна неслагања по питању Кипра“.

„Тражење додирних тачака о тим темама требало би да буде усмерено на то да се Русија и Турска изборе са западним обуздавањем. У актуелним околностима односи Турске и Русије требало би да буду оријентисани на дугорочне циљеве и трансформисани у стратешку сарадњу, што одговара интересима обе земље. Јачање односа засновано је на одређеном основном споразуму између две земље у погледу најосетљивијих тачака. Ако он буде реализован, Турска и Русија ће бити међу водећим силама које одређују глобалну политику на евроазијском простору“, закључио је Боскурт.