Сећање на подвиг мајора Тепића: Три деценије од смрти Синђелића из Козарске Дубице

Данас се обележева 30 година од страдања народног хероја мајора ЈНА Милана Тепића, који је погинуо у Бјеловару када је жртвујући свој живот дигао у ваздух војно складиште.

Легенда о херојима мајору Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу не престаје да живи ни после три деценије.

Тог 29. септембра 1991. године, свесно жртвујући свој живот, мајор Тепић диже у ваздух складиште муниције у Беденику, не допустивши хрватским паравојним формацијама да се домогну оружја којим би убијали његове саборце и недужан српски народ.

"Једном људи дају реч. Она остаје или се погази. Ја сам дао реч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко", говорио је Милан Тепић, мајор Југословенске народне армије и последњи народни херој Југославије.

Рођен је 26. јануара 1957. године у селу Комленац, код Босанске Дубице. Маја 1991.године, у време првих оружаних сукоба у Хрватској, официр ЈНА мајор Милан Тепић добија премештај у гарнизон у Бјеловару, у коме је била смештена 265. моторизована бригада. Почетком септембра, нашао се у војном складишту „Барутана” у шуми Беденик, у близини Бјеловара, ради организовања његове одбране. Након блокаде бјеловарске касарне и других војних објеката, као и серије мањих инцидената, овде га је 29. септембра 1991. затекао напад на бјеловарски гарнизон од стране припадника Збора народне гарде.

Полагање венаца на споменик

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Увидевши тежину сутуације, Тепић наређује да се складиште поново минира, сумњајући да његов претходник на тој дужности, Хрват, то није урадио. Војницима предочава план да, у случају пада складишта муниције, дигне у ваздух и објекат и себе, наређујући им да се склоне на безбедно место и тако преживе детонацију.

Наредбу претпостављеног одбија једино војник Стојадин Мирковић Цоле, који кишом метака из транспортера засипа хрватске снаге које јуришају на складиште. Војник Мирковић је успео да заустави хрватски тенк, погодивши га у жироскоп. Убрзо, две противоклопне ракете погађају његов транспортер, одводећи у смрт деветнаестогодишњег Стојадина.

Након Мирковићеве погибије, када се уверио да су остали војници на безбедном месту, мајор Тепић активира детонатор. Над околином Бјеловара одјекнула је страшна експлозија. Хрватски медији су известили да се печурка над Бедеником, облак дима, могла видети из Мађарске.

Припадници Војске Србије на обележавању годишњице смрти

© Sputnik / Лола Ђорђевић

За јуначки подвиг приликом дизања у ваздух складишта наоружања, када је свесно жртвовао свој живот, Председништво СФРЈ га је 19. новембра 1991. одликовало Орденом народног хероја, што га чини последњим народним херојем Југославије.

Њему у част Република Српска је установила Орден за посебне заслуге у рату, а одлуком Скупштине општине Козарска Дубица 29. септембар проглашен је Даном сећања на народног хероја Милана Тепића.

Једна улица у Козарској Дубици носи име Милана Тепића, а у парку Народних хероја подигнута је биста са његовим ликом.

Име Милана Тепића носе и улице у Београду , Бањалуци, Источном Сарајеву, Нишу, Бачкој Паланци, Бешки, Инђији, Кули, Лесковцу, Новом Саду, Оџацима, Пироту, Смедереву, Сомбору, Сремској Митровици, Темерину, Великој Плани, Вршцу, Зрењанину, Теслићу, Градишци и у више других српских градова.