Ако не умете да сањате боље да се не бавите ниједним послом, говорио је Иван Тасовац

„Ако не умете да сањате, немате јасну визију и не верујете у свој успех, ако нисте спремни да истрпите све критике, чак и ударце испод појаса — онда боље немојте да се бавите ниједним послом“, говорио је за Спутњик Иван Тасовац, бивши министар културе, шеф најпопуларније филхармоније у овом делу света, пријатељ Зубина Мехте...

Синоћ је у Београду, у његовом дому та јасна визија изненада прекинута.

Готово да нема никог ко бар једном није застао пред јединственим плакатима на којима је најављиван концерт Београдске филхармоније, ко није пожелео да буде део те невиђено забавне приче о озбиљној музици којој је њихов први човек чудне фризуре, сугестиван и разбарушен био веома видљива реклама.

Можда је Тасовац учећи занат од оца глумца савладао, поред клавира на конзерваторијуму „Чајковски“ и јединствену вештину да осим музиком изазове пажњу имиџом, фризуром, енергијом и ведрином које нису изостајале ни у најозбиљнијим темама. А било их је, нарочито у време у ком је обављао посао министра културе и информисања.

„Имамо велики број дежурних мргуда и мргуткиња за које је само лоша вест — вест, али култура је – хвала на питању – одлично. Чаршија је таква каква јесте. Ми смо земља са највећим процентом теоретичара по свим областима“, у свом стилу је у Спутњиковом студију објашњавао наше бољке и нарави, онако како их је он видео и осећао.

Био је поносан на Београдску филхармонију, на чињеницу да са истим ентузијазмом свира у „Карнеги холу“ и Грачаници, у краљевској опери у Оману, чувеним театрима у Италији, Немачкој, Русији као и у унутрашњости Србије…

Нескривени сан Ивана Тасовца била је изградња концертне дворане Београдске филхармоније. Волео је да говори о плановима, пројектима, о реализацији „корак по корак“, о свему што би та дворана донела музичарима, музици, публици. А њихова публика су знале да буду и бебе којима су приређивали специјалне концерте...

За тај сан имао је и јасну визију и веру у успех. И био је спреман да претрпи „чак и ударце испод појаса“.

Ивана Тасовца у том сну могла је да прекине само смрт. И нашла га је, у 55. години...