Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Уместо да плаћа, Србија постала транзитна земља за гас и од тога зарађује

© Sputnik / Лола Ђорђевић Гасовод
Гасовод - Sputnik Србија, 1920, 02.10.2021
Пратите нас
Србија је коначно постала транзитна земља за гас, каже уредница „Енергије Балкана“ и стручњак за енергетику Јелица Путниковић, након што је „Гаспром“ у петак ујутру почео Мађарској да испоручује гас кроз гасовод „Турски ток“ преко Србије и гасовода у југоисточној Европи.
Према њеним речима, пуштање у рад гасног интерконектора преко кога је Мађарска повезана на гасовод „Балкански ток“ који долази из Србије, само је почетак, јер је капацитет постојећег гасовода код нас већи од 3,5 милијарди кубних метара гаса годишње, који ће сада ићи из Србије у Мађарску.

Транзитна земља

„Србија, са друге стране, већ размишља о изградњи гасовода ка Босни и Херцеговини, односно Републици Српској и ту ће бити један одређени капацитет који ће се транспортовати. Такође, видимо да је гас све траженији енергент у Европи, па верујем да ће са развојем ситуације порасти апетити да се гас у још већем обиму транспортује из ’Турског тока, преко Бугарске и Србије, према Европи“, указује наша саговорница.
Бенефити за Србију, како каже, леже и у чињеници да наша земља од 1. јануара ове године, откако добија гас преко Бугарске уместо Мађарске, више не плаћа транзитну таксу, која је и иначе била већа од оне коју су плаћале неке друге земље.
„Мађари су нам, практично, наплаћивали то што нисмо имали алтернативу за снабдевање гасом, али сада Србија добија гас за своје потребе из Бугарске, дакле, не плаћа таксу за транзит гаса, а наплаћиваће Мађарима транзитну таксу од Бугарске до мађарско-српске границе. Не бих лицитирала о којим је тачно износима реч, али је сигурно да ће наша земља почети да убира приходе од транзита, што ће помоћи да се врате финансијска средства уложена у изградњу овог магистралног гасовода“, сматра Јелица Путниковић.
Са друге стране, како додаје, овај гасовод располаже са још слободних капацитета.

„Зато верујем да ће и неке друге компаније искористити ситуацију и из Србије купити гас који ће преко Мађарске бити транспортован за тамошње или европске потрошаче“, истиче ауторка „Енергије Спутњика“.

Скупљи гас на европским берзама

Летос се, како додаје, показало да обновљиви извори енергије, попут ветра, не могу да замене традиционалне изворе као што су гас и угаљ, што је многе навело да брже-боље покушају да обезбеде природни гас као резерву за предстојећу зиму.
„Међутим, иако ’Гаспром‘ испоручује веће количине него прошле године, испоставило се да га ипак нема довољно да се обезбеде количине потребне за текућу потрошњу и да се напуне складишта. Наиме, са стишавањем пандемије европске привреде су опет прорадиле и потрошња енергената је појачана, што је довело до ситуације да је гас на берзама сада јако поскупео, па се у четвртак на берзи у Холандији 1.000 кубних метара гаса продавало по цени од чак 1.200 долара. Сада се, заправо, показало колико та отворена економија у Европи није баш погодна за потрошаче, јер је ’Гаспром‘ у дугорочним уговорима са Мађарском недавно потписао испоруку гаса по цени од 220 долара за 1.000 кубних метара, дакле, скоро пет пута јефтиније од актуелне цене на берзи“, напомиње Јелица Путниковић и додаје да на берзанске цене и спекулације има пуно и политичког утицаја, па ћемо тек за неколико месеци знати право стање ствари са ценама природног гаса.

Украјина — увређена млада

У осврту на то да је Украјина оштро реаговала након што је руски „Гаспром“ обуставио транзит гаса у Мађарску преко украјинске територије, Јелица Путниковић каже да се та земља понаша као „увређена млада“:
„Украјина се понашала као неко ко има монопол на транзит руског гаса у Европи и то су покушали да искористе 2006. и 2009. године. Они тада, наиме, нису имали довољно средстава да плаћају преузету робу, а како им је ’Гаспром‘ због тога смањио испоруке, они су задржавали количине које су требали да шаљу европским потрошачима. Украјина је тако прокоцкала ту своју идеалну прилику да буде ексклузивни снабдевач европских потрошача гасом из Русије, а ’Гаспром‘ је од тада изградио ’Северни ток 1‘, затим је завршена прва, а потом и друга цев ’Турског тока‘, а ових дана је завршен и ’Северни ток 2. Тако сада у гасоводима ’Северни ток 1 и 2‘ имамо укупно 110 милијарди кубних метара гаса, као и нешто више од 30 милијарди кубних метара гаса у ’Турском току‘, што је скоро достигло капацитет гаса који је ишао преко Украјине.“
У том смислу Украјина, како додаје, не може да се љути на Турску, Бугарску, Немачку или Србију, јер је имала прилику коју је пропустила.
„Европа је хтела слободно тржиште, отворену економију, а Украјина жели да буде део модерне Европе и ЕУ, па нема права да се љути нити да им сви други буду криви што сами нису умели да искористе економску предност коју су раније имали“, напомиње Путниковићева.
Московски Кремљ - Sputnik Србија, 1920, 01.10.2021
РУСИЈА
Москва: Примедби ће увек бити, али ми поштујемо све обавезе из гасних споразума
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала