Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
СПУТЊИК СРБИЈА

Авантура по „Јенисејском Сибиру“:

Место невероватне енергије и чудесне природе


Jелена Громова


Туризам у Русији је веома популаран, али се поставља питање чиме ће руски регион и после отварања граница конкурисати иностраним дестинацијама. Међутим, у планинама Јенисејског Сибира се може видети оно што се не може пронаћи у швајцарским Алпима: петроглифи, злато Скита и места невероватне енергије.

Откривамо зашто је у овом крају потребно посматрати стене, замислити жеље и чиме вас све локално становништво може задивити.
Градске легенде
Краснојарски крај, Хакасија и Тува решили су да се обједине у територијални бренд „Јенисејски Сибир“. „Ови региони имају заједничку културу, историју и природу“, рекао је Сергеј Ладиженко, генерални директор корпорације Јенисејског Сибира.

Јенисејски Сибир

© Фото: НПО „Корпорација за развој Јенисејског Сибира“

Путовање почиње од Краснојарска, града чији је симбол Комунални мост. Мост се налази на новчаници од 10 рубаља. Може се прошетати и по Виноградовском мосту, који подсећа на „Голден гејт“ у Сан Франциску. .
Вода је у Јенисеју толико прозрачна да се могу видети ноге патки које пливају поред обале. Ове птице воле да позирају туристима и очекују од њих да их хране.
На месту где су Козаци направили прву тврђаву, сада je Трг мира, на коме се налазе филхармонија, бизнис центар, стамбена зграда и вишеспратница „Угаљ“.

Вишеспратница „Угаљ“

© Jелена Громова

Кажу да се у овој згради шетају духови, што и није тешко поверовати. Зграда је пуста и обезбеђење не пушта никога у њу.

Поглед на Краснојарск са Караулне горе

© Jелена Громова

Леп поглед на град се отвара са Караулске планине. У XVII веку Козаци су на њеном врху поставили осматрачницу. До тад се ту налазило светилиште и сматрало се да је то место велике енергије. Сада се на Караулној гори налази капела Параскеве Пјатнице.
Простор за машту
Природни резерват Столби представља визит-карту Краснојарског краја. Овде се налазе стене невероватних облика. Деца у њима виде контуре хероја из књига и филмова. Тако су се и појавили неки називи, попут „Деда“, „Перја“, „Лавља капија“. Литица има много, па се може пустити машти на вољу.
„Могуће је да нећете одмах пронаћи одговарајући облик који тражите. Али како кажу столбисти, када пређете неколико километара по планинама, све се открива“, истиче водич Ана.
Столбисти су локални алпинисти. Они се по стенама пењу без страха и праве акробатске покрете како би савладали литице. Саветују да се без припреме не креће у ову авантуру. Поред тога, планинарење је могуће и на другим локацијама, а не само по Столбима
Екстремна медитација
Када ходате по камењу, морате бити концентрисани, јер један погрешан корак може довести до повреде.
Пењање представља вид медитације у екстремним условима.
Такав је и пут до Висећег камења у природном парку „Јергаки“ у Краснојарском крају, а рута није нарочито тешка. Током пењања се може видети блок од 500 тона који виси на ивици литице.
Легенда каже да је то срце успаваног Сајана доброчинитеља, који је бринуо о овом крају. Он је био сељак и богови му нису пронашли замену, па су га претворили у камену грудву.
У случају да се Висећи камен сруши, сматра се да ће тада почети нешто попут „краја света“. Сајан ће се пробудити и казнити све који су се лоше односили према природи.
Испуњење жеља
У Хакасији немојте само проћи поред „Сундукија“.

Музеј природе „Сундуки“ се сматра местом велике снаге

© Jелена Громова

Ове планине су остаци старе опсерваторије и место велике енергије. Како бисте примили енергију, потребно је да обиђете око првог „Сундука“ у смеру супротном од казаљке на сату.
Водич ће вам показати где можете замислити жеље и напоменуће да се жеља формира по правилима, у случају да не поштујете све ритуале, жеља се неће испунити.

Призори који се туристима откривају.

© Јелена Громова

Много зависи од водича на Сундуку. Једни ће вам причати о истраживањима, други ће направити такву атмосферу да ће чак и највећи скептик осетити магију планина. Обавезно тражите да вам покажу петроглифе (дуборезе на стенама), као и најпознатији „Бели коњ“. Према различитим проценама, он је стар 17-30 хиљада година.

Петроглифи у музеју природе „Сундуки“

© Jелена Громова

Истина је да овде постоје и савременији натписи које су оставили путници. Водич Андреј каже да је неколико њих познавао и тврди да неки нису доживели четрдесет година, јер су их духови казнили.
Извор Јенисеја
Јенисеј извире у Туви, где се сливају Би-Хем и Ка-Хем. Република није велика, али има доста занимљивости. Овде се може осетити моћ реке, довољно је да се провозате бродићем. Један за  другим таласи ударају о брод, вода понекад шишти и постаје јасно одакле Јенисеју таква моћ.
„Високе планине се граниче са бескрајним степама, непрегледне тајге се прожимају са пешчаним пустињама. Овде се налази велики број језера, као и великих и малих река“, рекла је в.д. министра за спољноекономске везе и туризам Републике Тува Роланда Самбу-Хо
У Националном музеју се налази јединствена на свету камена библиотека, где су сачуване старе надгробне плоче са натписима. Стећака има много и разноврсни су. Једна плоча је посвећена жени-ратници, а друга представља тестамент за потомке.
Тамо се налази и злато Скита. Номади су успели да обрађују племенити метал, од којег су правили перле и шили цареве панталоне.
Још од детињства владар је носио на врату златну гривну као симбол власти. Никада је није скидао и дешавало се да срасте са телом.
Музика и карактер
Потребно је посетити и концерт националног оркестра. Грлено певање и звук инструмената Туве понекад су бољи од већ снимљених композиција. Американац Шон Кјурик се преселио у Туву јер му се веома допала локална музика.

Он је сада менаџер фолклорног ансамбла „Алаш“, који је освојио „Греми“. Током 2009. године награду је добио албум „Jingle All the Way“, у који су ушле композиције снимљене са бендом.
Посетите сточарски стан и видећете како номади живе. Њихов живот се може упоредити са староверцима. Иначе, и једни и други користе блага модерне цивилизације, а неки одлазе и у град.

Jурте у сточарском стану

© Jелена Громова

Пут према јуртама и у село номада је посебан доживљај. Потребно је ићи кроз разне трасе, спуштати се и пети.
Управо се у оваквим условима може проверити и сопствени, али и карактер нових познаника.

Поглед на Јенисеј у Кизилу

© Jелена Громова

„Наш микроаутобус је после нешто више од сат времена морао да се укрца на трајект и сви су помагали. Стављали су даске под точкове, наводили возача када да кочи, а када да се креће. Нико се није жалио, сви су били весели. У тренутку док се аутобус пео на трајект, ми смо се дружили са локалним становницима“, сећа се путница Татјана Матвејева.
У том тренутку се и схвати
колико су људи у Туви добронамерни.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала