На Балкан стиже и трећи амерички специјалац: Гренеловом наследнику циљ је — Косово

Евентуално именовање новог америчког изасланика за Косово, Вашингтон би се фокусирао на сваку од кључних области везаних за српско национално питање. Приступом да тројица дипломата буде задужено за специфичне балканске ситуације може се очекивати да Вашингтон потисне Брисел по свим нерешеним питањима на Балкану.

Према најавама америчких званичника, чини се да ће амерички тим за Балкан који се састоји од Габријела Ескобара, специјалног представника Беле куће за Балкан и Метјуа Пламера, сада задуженог за изборну реформу у БиХ, добити и трећег човека.

То је најавио сâм Ескобар, не искључујући могућност да САД именују свог изасланика за дијалог између Београда и Приштине и то након што је учествовао у разговорима супротстављених страна у Бриселу поводом кризе са аутомобилским таблицама.

Како САД „киднапују“ дијалог Београда и Приштине

Ескобарова улога у постизању споразума и даље је мистериозна, али, према многим аналитичарима, била је кључна, иако је формално споразум постигнут уз посредовање ЕУ.

Његова најава могућности да Бела кућа именује специјалног представника за КиМ, неодољиво подсећа на оно што је урадио Доналд Трамп именовањем Ричарда Гренела на то место — дијалог између Београда и Приштине интензивиран је и резултирао је потписивањем Вашингтонског споразума. Ипак, најважнија тековина Гренеловог укључивања у дијалог била је „киднаповање“ дијалога, његово измештање из Брисела у Вашингтон и маргинализација ЕУ. У том светлу би можда требало читати и изјаву америчког председника Џоа Бајдена да ће косовско питање бити решено пред крај његовог првог мандата.

Ако САД именују неког новог Гренела као специјалног изасланика за дијалог између Србије и њене одметнуте јужне покрајине, може се очекивати да Вашингтон потисне Брисел по свим нерешеним питањима на Балкану, сматра аналитичар Института за европске студије Александар Гајић.

„Видели смо и да је и у овој ситуацији око регистарских таблица, иако је ЕУ била формални посредник, у ствари присуство Ескобара у позадини било од велике важности да се обе стране приволе да пођу путем компромиса. Американци на тај начин дефинитивно стављају ЕУ у други план, па је чак и потпуно потискују“, каже он.

То што Ескобар не искључује могућност именовања и изасланика за КиМ говори о америчкој намери да интензивира активности на Балкану у које је била укључена ЕУ.

„А будући да ЕУ до сада није била ефикасна, може се очекивати да је Американци или ставе у други план, па чак и да их у потпуности истисну као што се десило са Гренелом за време Трамповог мандата“, каже Гајић.

Комбинација притисака и контрауслуга

О томе како ће изгледати америчка политика према Балкану у таквом развоју ситуације, већ се може наслутити из појединих изјава — на пример из поруке Метјуа Палмера да Вашингтон неће наметати решења у БиХ. Према Гајићевим речима, радиће се о комбинацији притисака и нуђења контрауслуга Вашингтона.

„Значи да ће давати и неке понуде, да према Србији неће наступати искључиво притисцима, него ће се вероватно ићи у правцу неког мало мекшег приступа. То је принцип штапа и шаргарепе — комбиновани приступ притисака, претњи и нуђења неких економских повластица. Слично као што је радио Гренел“, истиче Гајић.

Сувише дипломата — килаво Косово

Вашингтон је увек био активан када је у питању проблем Косова и Метохије, од преговора које је водила Кетрин Ештон, прва шефица европске дипломатије, преко њене наследнице Федерике Могерини, до данашњих дана, подсећа историчар Саша Адамовић. Међутим, без обзира на учешће и америчких представника, великих помака у решавању косовско-метохијског проблема није било, осим када се на његовом решавању ангажовао Ричард Гренел.

„Све активности, било да потичу из ЕУ или из САД, нису дале никакав посебан резултат, већ су све време за циљ имале да се Београд натера или наговори да призна такозвану независност Косова и Метохије“, наводи Адамовић и додаје да би ангажовање још једног америчког дипломате водило „превеликој гужви“.

„Не каже се забадава, ’што више бабица, килаво дете‘. Поставља се питање и сврхе учешћа толиког броја западних дипломата, јер никаквих озбиљних резултата нема, а како нам се чини, неће их бити ни у будућности. Наравно, постављаће се неки импровизовани рокови, али то су све вештачки наметнути рокови. То смо све слушали много пута и много година, а озбиљног и правог резултата нема“, каже Адамовић.