Како препознати јесењу депресију

Све је мање топлих и сунчаних дана, полако их замењују киша, ветар и облаци, а хладно и тмурно време у великој мери одражава се и на наше расположење. Стручњаци указују да је промена годишњег доба у тесној вези са сезонском депресијом.

Једно од објашњења за настанак сезонске депресије су неуротрансмитерске промене, мањак серотонина и допамина, и повећање нивоа мелатонина, на шта у значајној мери утиче количина сунчевих зрака.

Како препознати јесењу депресију

Психијатар у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, др Марија Вранић, објашњава да се епизоде сезонске депресије јављају у истом периоду — почињу у јесен и трају до краја зиме.

„Патите од јесење депресије ако се појави увек у јесен. Одувек се знало да на расположење могу да утичу временске прилике, мање сунчаних, а више кишних и тмурних дана, као и облаци“, навела је Вранићева.

Значајан број људи је осетљив на промену времена, али да бисте били сигурни да патите од овог проблема, потребно је да више година, у истом периоду, имате сличне симптоме, напоменула је она.

Вранићева је истакла да је организму потребно време да се адаптира на новонасталу ситуацију и нагле промене температуре.

Према њеним речима, јесењој депресији склоније су особе које имају биолошку подлогу за депресију и хронична телесна обољења, а запажена су и погоршање код људи са хроничним депресивним стањем.

„У том периоду године има и других промена, а то су повратак радним обавезама и смањење социјалних контаката. Људи се мање крећу и више времена проводе у затвореним просторима“, указала је Вранићева.

Симптоми и како се изборити

Најчешћи симптоми су нерасположење и губитак интересовања и задовољства, али и повећана потреба за спавањем, повећава се апетит и телесна тежина, као и жудња за увећаним уносом угљених хидрата, казала је Вранићева.

„Сезонска депресија погађа до 10 одсто популације, а учесталост и интензитет симптома је различит од особе до особе“, додала је она.

Посебно осетљива популација су старији јер је међу њима велики број оних са хроничним обољењима, самим тим организам је осетљивији на промене у спољној средини. Јавља се код осетљивијих млађих особа и оних које су подложни променама расположења. Што се тиче географске дистрибуције, ова појава је заступљенија у севернијим и климатски тмурнијим пределима.

„Наша истраживања упућују на то да је депресија најчешће непрепозната, а самим тим и нелечена, што има високу социјалну и економску цену“, рекла је Вранићева за „Магазин Новости“.

Због свега тога, рана дијагностика и правовремено, адекватно и ефикасно лечење и збрињавање депресије од кључног значаја је за смањење озбиљних последица до којих ови поремећају, могу довести код појединца, њихове породице и заједнице у целини.

Приступ је, како је навела, индивидуалан. Потребно је да пацијенти који примете све наведене симптоме потраже помоћ психијатра, јер је правовременост врло важна карика у борби са овим стањем. Од користи су и општи савети, као што су квалитетна исхрана и умерено бављење физичком активношћу.