Зашто неки језици немају речи за зелену и плаву боју

Неки језици немају речи за означавање зелене и плаве боје, већ их називају заједничким појмом „гру“ (grue).

Једна од главних загонетки са којима се суочавају науке о језику јесте како најбоље објаснити факторе и процесе који обликују уочене обрасце језичке разноликости данас. Лексикон боја је посебно занимљив из ове перспективе.

Језици се разликују по броју термина за основне боје и по томе које разлике тачно се употребљавају за именовање. Неки језици разликују само „црно“, „бело“ и „црвено“, док други праве много више разлика, укључујући „зелену“ и „плаву“.

У недостатку израза у неким земљама, лингвисти су почели да користе реч „гру“, која се на енглеском језику односи на комбинацију зелене и плаве. Али тек сада су лингвисти и психолози из Енглеске, Француске и Холандије пронашли теорију зашто многи говорници не разликују нијансе које суштински одвајају плаву од зелене. Иако је реч „гру“ 1955. сковао амерички филозоф Нелсон Гудман, ове године је постављена је теорија о немогућности да се плава и зелена виде као засебне боје уместо нијансе исте боје, преноси Спутњик мундо.

На местима где има више сунчеве светлости (онима која су ближе екватору и имају мању годишњу облачност), попут Централне Америке и Источне Африке, „језици су имали знатно мању вероватноћу одвајања зелене од плаве“.

„Ово сугерише да доживотна изложеност јаком светлу онемогућава читаве заједнице да разликују плаву и зелену у свом језику“, наводи се у студији објављеној у часпису „Сајенс репорт“.

Како објашњавају научници, људи који су највише изложени сунчевој светлости развијају „стање које се назива lens brunescence, што отежава разликовање две нијансе“. Међутим, открили су да култура и топографија такође играју важну улогу: код људи који живе у близини великих водених површина – попут мора или језера – већа је вероватноћа да ће имати реч за плаву боју, која је иначе у природи врло ретка.