Ко је нобеловац Абдулразак Гурна – писац „наслеђа колонијализма“ изнад политичке коректности

Иако дела нобеловца Абдулразака Гурне нису преведена на српски језик реч је једном од најпознатијих писаца постколонијалне књижевности чија су дела изнад политичке коректности. На људе који су имали част да га упознају, Гурна је оставио утисак невероватно паметног, образованог, елоквентног и одмереног човека.

Добитник Нобелове награде за књижевност за 2021. годину Абдулразак Гурна код нас је готово непознат зато што његова дела нису преведена на српски језик. Професорка енглеске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду Аријана Лубурић-Цвијановић каже да се код нас са енглеског језика много преводи али да приоритет имају познатији писци – они који се продају у већим тиражима у иностранству или који добијају награде попут Пулицерове или Букерове.

Постколонијална књижевност – писац „наслеђа колонијализма“

Чак ни они који уђу у ужи избор за Букерову награду не дођу одмах на ред за превођење, па тако и Абдулразак Гурна, истиче она и додаје да то што је он нама готово потпуно непознат има искључиво везе са превођењем, а не са његовим статусом као писца.

Абдулразак Гурна је у оквирима британске књижевности изузетно познат писац, и не само писац, него и теоретичар књижевности и професор и бави се управо оном књижевношћу коју пише –постколонијалном књижевноћу.

„Углавном се бави писцима које интересују исте теме као и њега – наслеђе колонијализма у животима људи који су пореклом из колонија, тако да прича и о тим колонијама, о последицама колонијализма у некадашњим колонијама, али и о последицама колонијализма на животе људи који су се, као и он сам, преселили на Запад. Он је из Занзибара отишао у Енглеску да би се образовао, а затим остао као и многи други да би искористио могућности које му је живот на Западу пружао“, каже Аријана Лубурић-Цвијановић.

„Фаворит из сенке“ изнад политичке коректности

Према њеним речима, Абдулразак Гурна сигурно није био у првом кругу фаворита за освајање Нобелове награде зато што се очекује да ће је добити популарнији и познатији писци. У том смислу у оквирима британске књижевности вероватно се очекивало да ће пре неко попут Салмана Руждија да добије Нобелову награду.

„Али он је сјајан писац и бави се веома важним темама које итекако имају везе не само са нашом историјом него и са свим овим с чим живимо – колонизацијом, глобализацијом итд. Моје лично мишљење је да су награде некад и политичка ствар, не знам колико је то случај са избором Гурне, чисто сумњам, али немају награде увек искључиво везе са нечијим даром и нечијим укусом, иако их несумњиво увек добију одлични писци“, каже саговорница Спутњика.

Аријана Лубурић-Цвијановић сматра да приступ неоколонијализму актуелног нобеловца није ни политички коректан нити политички некоректан и додаје да се он свакако бави политиком „што је неизбежно кад се бави темама којима се бави“.

„Кад се бавите тим темама којима се он бави, морате се бавити и политиком зато што је реч о животима људи који су обележени и политиком и економским проблемима, али не залази он много у оно чиме се политичка коректност бави. Он је доста отворен кад пише о проблемима постколонијалног света и света у ком ми живимо, али нема то много везе са политичком коректношћу“.

Нобеловац изблиза – невероватно паметан, образован и одмерен

Аријана Лубурић-Цвијановић је упознала Абдулразака Гурну на конференцији у Турској која је била посвећена Салману Руждију, а потом га је поново срела у Португалији, такође на једној конференцији.

„Пошто се он доста бавио Руждијем, а и дан данас се њиме бави, он је био тамо пре свега као професор и теоретичар а не као писац, али био је и као колега писац да прича о Салману Руждију. Оставио је утисак једног невероватно паметног, елоквентног, образованог и одмереног човека“.

Абдулразак Гурна добитник је Нобелове награде за књижевност за 2021. годину „за бескомпромисан и саосећајан продор у ефекте колонијализма и судбину избеглица у провалији између култура и континената“.

Гурна је рођен 1948. године и одрастао је на острву Занзибар у Индијском океану, али је као избеглица стигао у Енглеску крајем шездесетих. Објавио је десет романа и низ кратких прича.