- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Протеривање руских дипломата из НАТО-а координирано с Вашингтоном

© Flickr / mikytexХладни рат
Хладни рат - Sputnik Србија, 1920, 07.10.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Одлука Северноатлантске алијансе да протера руске дипломате из Брисела само дан после сигнала о отопљавању односа која подрива шансе за нормализацију односа Москве и НАТО-а координисана jе са Вашингтоном, сматра руски експерт Константин Блохин.
Докле год се НАТО фокусира на политику обуздавања Русије, не треба гајити илузије о побољшању односа, додао jе он.
Одлука Северноатлантске алијансе да протера осам руских дипломата због „напријатељских активности“, и то дан након што је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг позвао Алијансу да очува односе са Русијом како би се избегао нови хладни рат или нова трка у наоружању, само је наставак политике обуздавања Русије, сматра руски експерт.
„Мислим да заправо и нема противречности, јер се такве изјаве стално дају. То јест, с једне стране, они изјављују да је Русија непријатељ, да је главна претња слободном демократском свету, светском либералном поретку, док су истовремено свесни да је потребно одржавати дијалог са Русијом како се та ситуација не би отела контроли и како се Хладни рат не би претворио у ‘горући’, јер сукоб са Русијом може довести до непредвидивих последица за саме чланице НАТО -а, пре свега за САД“, каже Блохин.
Док САД и њени савезници спроводе политику обуздавања Русије, амерички експерти упозоравају да се Русијом ни у ком случају не треба директно сукобљавати, подсећа Блохим.
„Истовремено, Бајден изјављује да ће сарађивати са Русијом само у оним сферама које су у интересу САД. Другим речима, ова Столтенбергова изјава је у духу америчке политике, у духу општег односа Запада према Русији. Њихова намера је извршити притисак на Русију и обуздати је на све могуће начине, а истовремено одржавати дијалог како не би дошло до непредвидивих резултата. То је политика прагматизма“, оцењује Блохин.

Измишљена руска претња разлог постојања НАТО-а

Основан са циљем одбране својих чланица и обуздавања противничког Варшавског пакта у јеку Хладног рата, НАТО и након распада Совјетског Савеза трага за смислом свог постојања, а „руска претња“ је фактички једина основа за постојање НАТО-а и очување стратешке контроле САД над Европом. Без те измишљене претње дошло би до распада Алијансе.
Поред тога, данас је „руска претња“ потребна, сматра Блохин, и како би се Запад консолидовао, с обзиром на пукотине у односима САД и ЕУ око формирања европске војске.
„Јасно је да се теза о руској претњи одржава ради консолидације самог Запада, јер је сам Запад подељен и говори се о стварању његове европске војске, а најновије иницијативе Вашингтона задале су ударац евроатлантској солидарности… САД су управо обрисале ноге о Француску и показале да не воде рачуна о њеним интересима, а Француска је велика сила. Дакле, јасно је да на Западу постоји раскол, а да би се консолидовао Запад, консолидовао НАТО, теза о руској претњи је једноставно неопходна. И зато се стално чују такве изјаве да је Русија непријатељ, да је Русија је ’наш изазов‘, али истовремено, сарађујeмо с њом“, објашњава Блохин.
Осврћући се на противречности у делима и изјавама представника НАТО-а о нормализацији односа са Русијом, Блохин сматра да не треба гајити илузије о обнављању дијалога са НАТО-ом и побољшању односа. Кључна реч је „поверење“, а оно је очигледно изгубљено.

„Магловите“ перспективе

Пре него што је протерано осам сарадника руске Мисије при Алијанси, руководиоци НАТО-а не само да су говорили о важности деескалације у односима са Русијом, него су позивали да се у Брисел пошаље амбасадор и да се обнови дијалог у оквиру Савета Русија–НАТО, који је главни механизам контакта између две стране.
Русија не одбија рад у Савету Русија–НАТО, али је камен спотицања то што се Москва залаже за претварање Савета у канал комуникације између војски како би се решила бројна практична безбедносна питања и спречили инциденти, док Северноатлантска алијанса сматра да на овој платформи треба расправљати о политичким питањима и користи је за критику Москве. Смисао тих састанака је изгубљен, јер су сви претходни последњих година почињани и завршавани расправама о Украјини и Криму.
Савет Русија–НАТО је руска идеја. Још почетком двехиљадитих година руски председник Владимир Путин предложио је стварање саветодавног тела за решавање постојећих разлика и несугласица. Очекивало се да ће се тиме ставити тачка на Хладни рат. До тада се накупило много тога, од системског ширења НАТО-а на Исток (насупрот ранијим обећањима да до тога неће доћи) до рата у Југославији. Такође, појавила се била и потреба за заједничком борбом против заједничке претње – међународног тероризма.
Савет је функционисао све док га НАТО није први пут замрзао 2008. године, после рата Русије и Грузије због Јужне Осетије, а затим поново 2014. године после догађаја у Украјини и присаједињења Крима.
Контакти су привремено били обновљени 2017. године због вишегодишњег рата у Сирији и Ираку.
Узимајући у обзир последње догађаје са одузимањем акредитација осморици сарадника руске Мисије при НАТО-у и скраћивањем Мисије са 20 на 10 представника изгледи да се односи Русије и НАТО-а поправе су „магловити“, каже Блохин.
„Тај догађај личи на жељу неких америчких сенатора да спроведу исте мере према руским дипломатама у САД. С обзиром да се све то дешава готово исто време, ово се чини као синхронизована акција“, додао је експерт.
Подсећајући на овонедељне захтеве неколицине америчких сенатора који су од америчког председника Џозефа Бајдена затражили да протера из земље 300 руских дипломата уколико руске власти не пристану на повећање броја чланова особља америчке амбасаде у Москви, Блохин констатује да је очигледно да Вашингтон ни не зна колико тамо има руских дипломата.
„Изгледа ми као да је акција са обе стране Атлантика, такорећи, синхронизована. Очигледно је да нема шансе да се Савет Русија-НАТО обнови ако се такве радње спроводе. Јасно је да ће у таквој атмосфери бити тешко решити одређене проблеме за преговарачким столом, посебно ако се смањи број главних преговарача. Због свега тога је очигледно да је све ово прожето изузетно негативном атмосфером. Не бих се посебно надао побољшању односа Русије са Западом или са НАТО-ом, а такође не бих пуно нада улагао ни када је реч о изгледима тог Савета и његовом функционисању пуном снагом“, закључио је Блохин.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом - Sputnik Србија, 1920, 23.09.2021
РУСИЈА
Лавров на састанку са Столтенбергом: Русија неће у НАТО, не искушавајте срећу
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала