- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Које ће од четири предвиђања доктора Пропаст, погодити свет

© AP Photo / EyePress, FILEЈуан
Јуан - Sputnik Србија, 1920, 08.10.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Уколико светске економије буду реаговале на прави начин, инфлација ће се током времена постепено смањивати. Али, уколико, реакција креатора економске политике у великим земљама буде неефикасна, следи стагфлација. Са тим мало или нимало има везе пандемија изазвана ковидом, сматрају саговорници Спутњика
Разматрајући економска померања на глобалном нивоу изазвана мањим привредним растом и скоком инфлације, аналитичар са Вол стрита који је предвидевши разорну економску кризу 2008. стекао надимак др Пропаст упозорио је на четири могућа сценарија која би могла задесити светску економију.
Сваки од њих, условљен је ширењем делта соја, „чеповима“ у ланцима снабдевања робом и на тржиштима рада те недостацима материјала, финалних производа и радника. Нуријел Рубини у ауторском тексту за „Проџект синдикејт“ верује да ће суочене са замком дуга и трајном инфлацијом изнад циљане, централне банке скоро сигурно ићи линијом мањег отпора и каснити у деловању, чак и ако фискална политика остане лабава. Уколико се ова прогноза оствари, треба веровати, тврди, да нас очекује други од понуђених сценарија по којем би инфлација била на високом нивоу. О томе у којој мери су овакве прогнозе реалистичне те да ли је свет ближе или даље од дубоке стагнације, и у којој вези је са тим пандемија изазвана ковидом разговарамо са економистом и чланом Фискалног савета Бојаном Димитријевићем и економистом Махмутом Бушатлијом.

Нема простора за већу забринутост

Бојан Димитријевић подсећа да је ово други или трећи чланак професора Рубинија који анализира могуће сценарије и да прекид ланаца снабдевања, делимично поскупљење и између осталога и све везано за енергенте, може да наговести неки од њих, који би значио спорији раст производње или чак неку врсту застоја у производњи. Истовремено, додаје, нема никакве сумње да су све земље, укључујући оне у ЕУ, САД, па чак и Србију, регистровале известан скок инфлације који је био највећим делом последица интензивних монетарних и фискалних политика које су вођене.
„Примарни узрок овакве монетарне фискалне политике јесте био настојање да се спречи дубља криза услед ковид пандемије која је утицала на пад производње. И заиста оног тренутка када крене инфлација то значи да је привреда достигла неке своје равнотежне, уобичајене нивое и да сада треба смањити интензитет монетарне и фискалне политике како би се смањила инфлација. С друге стране код највећих економија попут САД карактеристично је да постоје поремећаји у ланцима снабдевања услед повећања трошкова транспорта и због последица које недовољна радна снага изазива. Све то стоји као могућност мада мислим да нема неке веће забринутости за неки дугорочнији поремећај ланаца снабдевања“, сматра Димитријевић уверен да уколико светске економије буду реаговале на прави начин инфлација ће се током времена постепено смањивати и неће доћи до значајнијих падова у производњи.
То би могао бити први сценарио. Међутим, уколико, реакција креатора економске политике у великим земљама буде неодговарајућа, лоша, неефикасна и уколико настави да се игнорише тај проблем са ланцима снабдевања, онда би светску економију могла да погоди стагфлација, односно истовремена појава и инфлације, са једне стране, и пада производње, са друге стране.
С тим у вези опомиње:“ Као да неко вештачки гура тај сценарио и као да се намерно подстиче његова реализација”.

Уколико неко пожели - најгори сценарио ће се десити

Што се, пак, привреде Србије тиче, Димитријевић је уверен да је она још мање подложна оваквом сценарију јер делимичан раст цена је последица увезене инфлације, односно скокова и шокова који су били на међународном плану. Разуме се, уколико се ти шокови наставе, они ће делимично преливати инфлацију и у нашу привреду и на тај начин довести до поремећаја у ланцима снабдевања.
„Ипак, будући да смо мала економија ми смо, рекао бих, знатно мање осетљиви на те шокове него рецимо велике привреде, према томе ја очекујем управо у привреди Србије да ће стопа раста бити негде између 4 и 5 процената а да ће инфлација да се држи негде на нивоу испод 4 до 4,5 посто са тенденцијом постепеног смањивања. Ми јесмо рањиви на светска кретања, међутим лично тврдим да је бар у наредних шест до 12 месеци мала вероватноћа за тај неповољнији сценарио“.
На питање да ли то значи да је неминовност слома коју као могућност помињу поједини аналитичари тек пројекција песимистичког става, Димитријевић каже да оставља простор да, уколико неко пожели да активира најнегативнији сценарио, тај сценарио могао да се деси. Ако посматрамо ствари реалистично онда, истиче, нема разлога за неко дугорочније прекидање ланаца снабдевања.

Кључ разумевање кризе је у паду долара

Коментаришући Рубинијеву опаску да би се блага стагфлација могла показати као привремена, те да позиција у којој се светска економија налази није безизлазна, економиста Махмут Бушатлија каже да амерички умови који се баве глобалном економијом и уопште ситуацијама које би могле довести до следеће кризе, имају, углавном искључиво амерички поглед на глобалну ситуацију занемарујући масу ствари које промичу испод њиховог радара. Он сматра да се прогнозе будућих економских кретања требају узимати са резервом. У прилог томе подсећа да Америка годинама инсистира на томе да ће следећа криза доћи из Кине а то се не дешава.
„Напротив, Кина је успела и време пандемије да искористи за консолидацију своје привреде, када најразвијеније западне земље нису биле ни близу свога економског капацитета. Једно време су упирали прстом у Европу и најављивали да би одатле могла стићи нека следећа криза, али то се није десило, јер она не игра озбиљну улогу у глобалној економији. Важно је знати да би криза могла да дође из САД и да она криза која се десила 2007, а 2008. прелила преко читавог света, још није санирана“.

Пандемија корона вирусом послужила као алиби

Пандемија изазвана короном, сматра Бушатлија, само је послужила као алиби западним земљама које су имале кризе и раније. Он указује да је рецимо Немачка као најразвијенија и најмобилнија економија Европе, крај 2019. сачекала са рецесијом. Друго, и најважније, Бушатлија као доминантан проблем глобалне економије у овом моменту види посустајање долара као најјачег америчког оружја.
„Долар је са око 80 посто као платежно средство био заступљен у међународној трговини. Слика се потпуно променила и учешће долара је данас око 60 посто. Долар је изгубио
Уколико свет задеси велика економска криза то ће, тврди, бити последица преструктуирања америчке економије што је довело до ситуације да долар не може да изнесе, ни политички ни економски, да буде валута која замењује злато. И национална валута Кине је ушла у корпу валута, сада и она учествује елементима процене вредности новца“.
Скок инфлације на нивое значајно више од два одсто колико су зацртале централне банке, Димитријевић не сматра алармантним. Инфлација је каже, још увек ниска да би се формирала нека инфлациона очекивања. Очито је она у овом тренутку може релативно лако да се заустави.

Успостављање нових ланаца снабдевања - удар на Кину

Што се тиче ланаца снабдевања то је, указује, комплекснији логистички проблем. Уколико би се ширио и постао дуготрајнијег карактера, уколико би се јавили проблеми са Кином која је глобални носилац тих понуда и ланаца снабдевања ,онда би то захтевало време.
„Успостављање нових ланаца снабдевања не може да се врши преко ноћи. Можда би то значило и да ће се производња враћати у оне земље из којих је отишла. То је за сада мало вероватно и то је сложени подухват који би подразумевао неколико година да се активирају нове фабрике, нови произвођачи, да се преусмере саобраћајни и други токови. Ако би се то десило, то био био озбиљан удар на Кину“.
Пандемију ковида попут Бушатлије, ни Димитријевић не види као могући узрок дугорочних поремећаја.
„Као узрок економског па донекле и војног сукоба видим односе на релацији Кина, САД, Далеки исток и тако даље. Уколико САД реше да дугорочно прекину везу са кинеском економијом, онда то подразумева отворени економски рат који би подразумевао и дугорочно пресецање ланаца снабдевања али то би у овом тренутку још више погодило америчку привреду, па би то била рискантна операција“, закључује Димитријевић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала