У јеку скандала у Хрватској – појавио се документ из Брисела

Група земаља чланица ЕУ затражила је да се озаконе оштре мере на спољним границама ЕУ, пише портал Политико.

Вест стиже у јеку скандала који потреса Хрватску, као чланицу ЕУ, због још једне у низу прича о премлаћивању миграната на граници те земље са БиХ, само што је овај пут прича одјекнула у многим европским медијима.

Сада, пише Политико, група земаља ЕУ тражи да се озаконе оштре мере на спољним границама ЕУ и кроз документ: “Прилагођавање правног оквира ЕУ новим реалностима”, који је упућен комесарима задуженима за питања миграција.

“Недавни догађаји на спољним границама ЕУ упозоравају да ЕУ мора да прилагоди постојећи правни оквир новим реалностима, омогућавајући да се на одговарајући начин позабавимо покушајима инструментализације илегалних миграција у политичке сврхе и другим хибридним претњама”, наводи се у писму.

Писмо су, додаје се, потписали министри унутрашњих послова Аустрије, Бугарске, Кипра, Чешке, Данске, Естоније, Грчке, Мађарске Литваније, Латвије, Пољске и Словачке.

Потписнице, све чланице Шенгенског система траже максимални ниво безбедности за спољне границе, не само Шенгена, већ целе ЕУ. Инсистирају да политика миграције и азила буде отпорна на злоупотребу.

“"Ниједна трећа држава не би требало да може да користи наш систем азила у сврху вршења политичког притиска и уцене ЕУ-а и њених држава чланица, нити да искоришћава садашње стање у Авганистану", наводи се у писму.

Апострофирају да су неке државе чланице, истичући Мађарску, прихватиле одлучне мере, али траже заједничко решење на европском нивоу. Они предлажу да се Шенгенска правила морају узимати у обзир илегалне прелазе спољних копнених и морских граница и наводе неколико предлога.

Као посебно важан истичу да Шенген не предвиђа физичке баријере као меру заштите спољних граница ЕУ-а.

Чини се, кажу, да је физичка баријера заправо делотворна мера заштите границе која служи интересу целе ЕУ, а не само државама чланицама првог доласка. Ову легитимну меру треба приоритетно додатно и адекватно финансирати из буџета ЕУ-а.

То би се, сматрају, такође требало применити на Зеленој линији, у случају Кипра, која не представља спољну границу".

Потписници закључују да би предвиђена решења требало да имају за циљ очување Заједничког европског система азила смањењем фактора привлачења.

“Такође би требало предвидети начине за заустављање злоупотребе система азила и манипулисања људским животима од државних актера или криминалних мрежа”, закључују потписници писма.

Политико, међутим, наводи да се у тексту не наводи реч “'pushback'”, физичко истеривање илегалних миграција, али и да је, кажу, мишљење неких дипломата да је реч о предлогу који позива на “легализовање истеривања”.

Као занимљиво се наводи да међу потписницима нису Француска, Немачка, Италија, Шпанија које су такође изложене миграционом притиску.