Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Права драма у Виминацијуму: Нападнута је Србија — шведски сто са великим богатством за криминалце

© Tanjug / JAROSLAV PAPУвиђај
Увиђај - Sputnik Србија, 1920, 11.10.2021
Пратите нас
Последња крађа археолошког наслеђа из Виминацијума показује да није реч о изолованом случају, већ о организованом криминалу — нападу на државу. Крајње је време да Србија озбиљно схвати да је то четврта најуноснија грана нелегалних послова после трговине људима, дрогом и оружјем. Ми смо шведски сто за криминалце који се баве овим уносним послом.
Ово за Спутњик каже Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, руководилац Виминацијума, у коме се недавно одвијао прави филмски сценарио.

Филмски заплет и потера за крадљивцима

Један од археолога који је радио до касно на монитору безбедносних камера угледао је уљезе. Одмах је знао о чему се ради, јер су колеге приметиле да током ноћи неко долази на тај простор, чепрка, преврће, прави рупе.
„Одмах смо алармирали полицију у Костолцу и Пожаревцу, брзо су стигли. Започео је готово филмски сценарио, потера за пљачкашима. Укључили се и људи из електране, а у току је био и велики конгрес нумизматичара, кренула је општа узбуна и потера. После километар и по успели су да их ухвате. Мало даље од тог места био је паркиран аутомобил са различитим алатом и метал детекторима којима се траже предмети у земљи“, прича нам Кораћ.

Организована банда

Он додаје да је од полиције сазнао да пљачкаши нису сами, да су удружени са људима из различитих градова, али и најважније, први пут имају опипљиве доказе, крадљивци ће одговарати. У стану једног од њих пронађено је између 80 и 100 новчића и разни предмети, који, верује наш саговорник, још нису продати. Један ухапшени је из Јагодине, други из Петровца.
© Фото : Археолошки институт у БеоградуИстраживање монументалног штаба римске легије
До сада истражена једна трећина монументалног штаба легије  - Sputnik Србија, 1920, 11.10.2021
Истраживање монументалног штаба римске легије
Кораћ каже да ће даља истрага показати да ли су радили сами или је реч о организованом послу. Он не искључује ту могућност јер се, каже, археолошки локалитети у Србији годинама пљачкају систематски, реч је о јако уносном бизнису.
„У близини или усред неког археолошког налазишта узимају ашове и лопате и копају сонде дубоке по два или три метра, роваре по налазишту. Римско утврђење Ледерата код Рама је драстичан пример. Кад одемо тамо, шокирамо се како то изгледа, то су ровови за лежећи, седећи или стојећи став, на простору где су вршена истраживања, где је обављена конзервација, то је страшно“, каже Кораћ.

Украдена и Фортуна

Он додаје да је око Виминацијума ситуација сада ипак много боља него деведесетих година, када су организоване групе давале мештанима између петсто и хиљаду марака, а то је тада био велики новац, да ништа не раде на њиви. Имали су велике тракторе за ригловање, трактори прођу, а иза њих иду људи са метал детекторима и купе предмете.
„Пронађени су и неки изузетно важни предмети, до нас је допрла информација да је скулптура Фортуне висока око 40 центиметара продата на лицу места за 150 хиљада тада чврсте валуте. То је један јако уносан бизнис, по правилу је материјал који се опљачка у Србији одлазио у Београд, а затим даље дистрибуирао у Беч, Минхен или Лондон, да би се касније у разним агенцијама папиролошки опрао“, објашњава Кораћ и додаје да се тај део приче није битније променио.
Он каже да је ситуација забрињавајућа, да крађа археолошког блага ни сада није инцидент, а то потврђује и последњи раскринкани случај из Виминацијума.
„Они у ствари, чим су тако организовани, врше напад на једну државу. Узимају њена културна богатства, односе негде и продају ради личне користи. Мислим да је крајње време да држава то озбиљно схвати“, апелује директор Археолошког института.

Праисторијске фигуре имају баснословну вредност

Реч је о предметима из праисторијског, античког и средњовековног периода. Ловци на благо узимају све и даље препродају. Кораћ каже да поједине праисторијске фигурине имају баснословну вредност, јер су уникати, готово сваки праисторијски предмет је уникат руком рађен.
Већина локалитета који су на мети криминалаца сада је на прелиминарној Унесковој листи, оној којом се државе изјашњавају о добрима која имају намеру да ускоро номинују за упис на Листу светске баштине.
Кораћ открива да је на њој, поред Виминацијума и Ледарта, римски кастел подигнут крајем 1. века н.е. низводно од Рама, кога пљачкаши стално нападају, али и читав низ налазишта. Тврђава Диана у Караташу, испод ХЕ Ђердап, подигнута је као једна од база за Дачке ратове и обезбеђивање пловидбе Дунавом, а крадљивцима је и даље на мети Царичин град код Лесковца.

Како се полиција бори?

Оваквим крађама бави се Служба за борбу против организованог криминала МУП-а Србије, која је више пута мењала структуру. И данас има инспекторе који се баве овим видом преступа, али нису организовани у посебно одељење које се бави археолошким предметима.
© Tanjug / PREDRAG VUCKOVICЦаричин град - велика мета ловаца на археолошко благо
Царичин град - Sputnik Србија, 1920, 11.10.2021
Царичин град - велика мета ловаца на археолошко благо
„То би требало вратити, да постоје људи који ће се само тиме бавити, држава то треба поново да активира, јер ово очигледно узима маха. Виминацијум мање-више није угрожен, пошто је заиста пуно камера на димњацима, на самом локалитету, ми смо брзо стали на пут томе. Апелујем због локалитета по Србији који су до те мере угрожени, као да смо немоћни, а не морамо да будемо“, истиче Кораћ.
Он додаје да се о спорним предметима са археолошких налазишта у Србији говори и на сајтовима разних „љубитеља археологије“, да је то недопустиво и да би надлежни требало и тиме да се позабаве.

Археолози пожртвовани чувари

Кораћ каже да крађа најтеже пада археолозима који су живот посветили откривању блага које су прекрили слојеви времена, да се осећају немоћно, али и да им је порив да га бране толико јак да би на онога ко крене да га отме пошли и да је наоружан, јер су свесни колико је важан за цео свет, а посебно за Србију.
„Овај простор је изнедрио темеље европске цивилизације, Лепенски вир је у праисторији био место где се појавила прва монументална скулптура. То су ствари које говоре да је овај простор тада био на самој првој линији цивилизације. Иза тог периода су металурзи који су се управо ту у источној Србији појавили, нису се појавили ни у Шлезији, ни у Француској, ни у Енглеској, ни у Шпанији, већ управо овде. Постоје научни докази који су верификовани у свету, толико је сјајних ствари које говоре о нашем богатству.“
Римским градитељима позавидео би сваки инжењер данашњице. Муљ и песак помогли су да брод остане сачуван готово миленијум и по. - Sputnik Србија, 1920, 01.06.2020
Велико откриће: Како изгледа римски брод који је „испловио“ код Костолца /видео/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала