Да ли је срушен мит о аспирину - можда више штети него што користи

Лек који многи свакодневно користе за превенцију срчаног или можданог удара, аспирин, може имати тешке нуспојаве, тврде амерички стручњаци који додају да тај лек можда више штети него што користи.

Годинама или чак деценијама аспирин и лекови налик њему, сматрају се једним од најуспешнијих лекова у превенцији срчаног или можданог удара. Аспирин, чији је кључни састојак ацетилсалицинска киселина, користе милиони људи широм света. Благи је аналгетик, снижава температуру, а већ дуго се користи у превенцију кардиоваскуларних болести и стања попут срчаног удара. Међутим, амерички научници тврде да су срушили тај мит и да нуспојаве од аспирина могу бити штетније него корист од његовог узимања, пишу амерички медији.

Аспирин може да буде опасан за старије

Панел америчких стручњака закључио је да аспирин више не би требало рутински преписивати људима који су у ризику од кардиоваскуларних обољења. Сматрају и како би ваљало размотрити могућност да се укине давање аспирина пацијентима који имају ризик од рака дебелог црева, док се донедавно сматрало како управо тај лек значајно смањује могућност појаве тог опасног карцинома. Амерички научници подвлаче да су потребна додатна истраживања на ову тему.

Група стручњака, окупљена у Амерички превентивни сервис, независну организацију чији су оснивачи министарство здравља САД и Агенција за истраживање и квалитет здравства, наводи да препорука да се мала доза аспирина, до 80 до 100 милиграма, узима превентивно вреди за особе млађе од 60 година које су у ризику, а нису до сада доживеле срчани удар.

Међутим, старији не би требало да га превентивно узимају, осим ако већ не користе редовно аспирин или ако су преболели срчани удар. Амерички стручњаци препоручују да се у сваком случају пацијенти консултују са својим лекарима.

Изазива крварења у мозгу и дигестивном тракту

Овакав став стручњаци су заузели, како наводе, после година истраживања. Разлог за опрез је што аспирин разређује крв, што је корисно код срчаних обољења, зачепљења крвних судова или као превенција можданог удара. Међутим, та његова карактеристика може довести до крварења у дигестивном тракту или мозгу, а та опасност расте код старијих особа.

„Не можемо јасно рећи да би свако ко има повећан ризик од инфаркта или срчаних обољења требало да узима аспирин. Морамо бити паметнији у примарној превенцији и видети да ли постоје боље могућности како би људи имали користи и мање опасности од последица“; рекао је Чијен Вен Ценг из Америчког превентивног сервиса, иначе шеф одсека за јавно здравство на Универзитету Хаваји.

Њихова досадашња истраживања открила су јасну везу између крварења и редовне употребе овог лека. Смернице ових стручњака још нису довршене и очекује се јавна расправа која би требало да траје до средине новембра.

Амерички колеџ за кардиологију и Америчко друштво за срце још пре две године донели су препоруку да би лекари требало да буду врло пажљиви кад преписују аспирин пацијентима старости од 40 до 70 година који никада нису имали срчани или мождани удар. Повремено да, уопштено не, била је њихова препорука, а граница је сада снижена на 60 година.

„Анализирајући литературу дошли смо до закључка да у употреби аспирина нема баланса - више је штете од крварења него користи код превенције срчаних удара. А то није обично крварење из носа, може доћи до озбиљних крварења у мозгу“, каже др Амит Кера, једна од ауторки те студије..

Огласила се овим поводом и америчка Агенција за храну и лекове (ФДА), која је такође потврдила да аспирин не би требало да буде коришћен превентивно, већ да сви треба да се консултују са лекаром пре него што почну да га узимају на дневној бази.